Балкан постао центар европског подземља

САРАЈЕВО - Западни Балкан више није периферија европског организованог криминала, нити само рута преко које пролазе дрога, оружје и новац.

• Европол наводи да су криминалне мреже са Западног Балкана постале важан фактор у међународној трговини дрогом, са директним везама у Латинској Америци и логистиком широм Европе.
• За разлику од ранијег периода, ове групе више нису само посредници, већ организују транспорт, финансирање, складиштење и дистрибуцију наркотика.
• Према извјештају, албанске и друге криминалне мреже из региона све чешће директно сарађују са кокаинским картелима у Колумбији, Бразилу и Еквадору.
• Европол упозорава да криминалне организације све више користе легалне компаније за прање новца, а чак 85 одсто најопаснијих мрежа користи легалне послове за прикривање активности.

Најновији извјештај Европола открива да су криминалне мреже из овог дијела Европе постале један од кључних фактора у функционисању глобалног нарко-тржишта, са директним везама у Латинској Америци и снажним логистичким капацитетима у Европској унији.

За разлику од периода прије десетак година, када су криминалне групе са простора бивше Југославије и Албаније углавном биле ангажоване као превозници или посредници, Европол данас констатује да су оне преузеле далеко важније улоге. Организују комплетне транспортне ланце, обезбјеђују финансирање, преговарају са картелима, контролишу логистику, обезбјеђују складиштење и распоређују пошиљке према европским тржиштима. Другим ријечима, све чешће управљају читавим криминалним послом, а не само једним његовим сегментом.

Један од најзначајнијих закључака извјештаја односи се на повезаност Европе и Латинске Америке. Европол је идентификовао 75 најопаснијих криминалних мрежа које истовремено дјелују на оба континента. 

Посебно је занимљиво да у већини тих структура нема припадника латиноамеричких картела. Производњу и испоруку кокаина контролишу картели, али дистрибуцију и улазак дроге на европско тржиште организују европске криминалне организације. Управо у том сегменту, како истичу из Европола, западнобалканске групе имају све значајнију улогу.

Европол посебно издваја албанске криминалне мреже, наводећи да су се поједине од њих трајно позиционирале у Јужној Америци. За разлику од ранијег периода, када су зависиле од посредника, данас директно сарађују са кокаинским картелима у Колумбији, Бразилу и Еквадору. 

На тај начин смањују трошкове, елиминишу посреднике и стичу већу контролу над комплетним ланцем снабдијевања. Истовремено, Европол наглашава да су и друге криминалне мреже са западног Балкана значајно повећале своје учешће у кријумчарењу кокаина.

Посебно је значајан дио извјештаја који се односи на логистику. Према сазнањима Европола, велике количине кокаина из Јужне Америке најприје се пребацују у логистичке центре у западној Африци и на Канарским острвима, а затим улазе у Европску унију преко великих лука у Белгији, Шпанији, Италији, Њемачкој и Хрватској. 

Из ове полицијске агенције наводе да координатори и посредници ових операција углавном долазе из земаља западног Балкана и ослањају се на широку мрежу сарадника распоређених широм Европе.

Извјештај открива и да се традиционалне мафијашке структуре мијењају. Умјесто крутих организација са јасном хијерархијом, све је више флексибилних криминалних мрежа које сарађују на договореним пројектима. 

Једна група обезбјеђује транспорт, друга прање новца, трећа фалсификовану документацију, четврта криптоване комуникације, док пета обезбјеђује извршиоце за ликвидације. Таква подјела послова чини криминалне организације далеко отпорнијим на полицијске акције, јер разбијање једног дијела мреже не доводи до урушавања читавог система.

Западни Балкан се у извјештају помиње и у контексту насиља. Европол наводи примјер криминалне мреже из региона која се, поред трговине дрогом, бавила снабдијевањем других криминалних организација оружјем и експлозивом. Вођа те мреже наставио је да управља организацијом чак и из затвора, а након пуштања на слободу, према наводима Европола, прешао је у илегалу и, како је наведено, организовао и координисао атентат на једног свједока. Само мјесец дана касније поново је ухапшен заједно са више својих најближих сарадника. Тај случај, закључује Европол, показује колико су овакве криминалне структуре отпорне и колико је тешко државним институцијама да их трајно неутралишу.

Стручњак за безбједност Слободан Жупљанин каже за "Глас Српске" да га нимало нису изненадили ови подаци, али ни упозорења Европола, истичући да су балкански простори већ годинама својеврсна црна рупа у којој организовани криминал преузима све већу улогу.

- Једно вријеме нисмо били под лупом надлежних полицијских тијела, што је омогућило разним криминалним групама, које не познају националност, да еволуирају и прерасту балканске оквире те постану међу најорганизованијим и најопаснијим у свијету. О томе, између осталог, свједоче бројни извјештаји, анализе, али и полицијске акције спроведене на подручју Латинске Америке, али и саме Америке - наводи Жупљанин.

Он указује на то да се не ради само о уносном шверцу наркотика и оружја, већ и да постаје све очигледније да иста лица, која се налазе на међународним потјерницама, све чешће користе балканске просторе за прање нелегално стеченог новца.

- Надлежне службе, како домаће, тако и оне које дјелују у сарадњи са међународним полицијским тијелима, мораће се много озбиљније позабавити овим проблемом, јер БиХ, поред ових изазова, има и бројне друге безбједносне ризике. Никако не треба заборавити да смо и транзитна мигрантска рута, као и да значајне количине оружја улазе, али и излазе из БиХ - поручио је Жупљанин.

Недавно хапшење албанског криминалца Ервина Мате у Бразилу најновији је доказ да су балканске криминалне мреже постале важан дио глобалног ланца трговине кокаином. Према наводима бразилских медија Мата је био посредник између јужноамеричких произвођача и европских купаца, организујући транспорт кокаина из Бразила ка европским лукама.

Током прошле године ухапшен је Един Тито Гачанин из Сарајева, којег америчке и европске службе повезују са организованим криминалним структурама и међународном трговином наркотицима. 

Гачанин, који је означен као вођа групе познате као картел "Тито и Дино", у појединим европским медијима прозван је "европским Ескобаром". Америчка Агенција за борбу против наркотика (ДЕА) означила га је као једног од значајнијих играча у глобалној трговини дрогом.
Према наводима америчких власти, мрежа повезана са Гачанином била је укључена у организацију великих пошиљки кокаина из Јужне Америке ка Европи, чија се вриједност мјери милијардама долара. 

Амерички истражитељи наводе да је за потребе криминалних активности коришћена мрежа сарадника из БиХ и региона, као и компаније регистроване у више европских земаља, укључујући Холандију, Словенију, Шпанију и БиХ, које су, према истрагама, служиле за прикривање и легализацију новца стеченог криминалним активностима.

Гачанин се тренутно налази у притвору у Уједињеним Арапским Емиратима, гдје чека одлуку о изручењу Холандији, која је за њим расписала потјерницу. Његов случај, као и бројне друге истраге широм Европе, показује да су криминалне мреже са простора западног Балкана одавно превазишле регионалне оквире и постале дио ширих међународних структура. 

Ничу брже него што нестају

Према подацима Европола у Европској унији тренутно дјелује 731 криминална мрежа са више од 400.000 припадника из 118 различитих националности. Према наводима ове полицијске агенције, иако је чак 76 одсто мрежа идентификованих 2024. године у међувремену разбијено, ослабљено или више није сврстано међу најопасније, на њихово мјесто дошле су нове организације. То, како оцјењује Европол, показује да организовани криминал није ослабљен, већ да се непрестано прилагођава, регенерише и попуњава празнине настале након полицијских акција.

Прање новца

Један од највећих проблема, како упозорава Европол, јесте чињеница да организовани криминал све дубље продире у легалне привредне токове. Чак 85 одсто најопаснијих криминалних мрежа користи легалне компаније за прање новца, транспорт робе, увоз и извоз, пословање са некретнинама, логистику или финансијске трансакције. На тај начин, наводи Европол, криминалне организације постају готово нераздвојиве од легалне економије, што додатно отежава њихово откривање и процесуирање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.