Балкан је велика празнина на географској карти Европе

Сарајево - Балкан је велика празнина на карти свијета, у срцу Европе и, мада географски, цивилизацијски и културално припада ЕУ, још није њен саставни политички дио, констатовали су данас у Сарајеву уводничари панела “Балкан и Европа”, који је организован у оквиру међународне конференције “Наша је будућност живјети заједно: Религије и културе у дијалогу”, преносе агенције.

Модератор панела, генерални директор за проширење у Европској комисији Стефано Санино, говорећи о перспективи држава Балкана на њиховом путу ка ЕУ, истакао је да је стабилност у региону постигнута, али да кључне реформе још нису проведене.

Према његовим ријечима, Брисел најприје жели да види провођење реформи у региону, па да тек тада почне да отвара врата ЕУ за балканске државе.

Он је подсјетио да је ЕУ управо због држава у региону промијенила приступ у процесу европских интеграција, отварајући модел персонализације ради уважавања посебности сваке од држава.

- Правна држава и владавина права главни су елементи на којима Брисел инсистира - рекао је Санино на панелу.

Замјеник министра иностраних послова БиХ Ана Тришић - Бабић истакла је у уводној ријечи да “БиХ нема алтернативу већ да, прије или касније, с обзиром на свој географски положај, постане чланица ЕУ”.

- За бржи напредак ка ЕУ, БиХ је потребна стоодстотна и истинска опредијељеност цијелог друштва, а посебно снажна политичка воља, која за сада недостаје овој земљи - констатовала је Бабићева.

Она је апеловала на домаће и европске политичаре да обезбиједе да се у БиХ много више ради са младим људима, који треба да се упознају, друже и заједно путују.

Продекан кардиналског збора у Ватикану Роџер Ечегерај захвалио је Санину на “охрабрујућем погледу Брисела на проширење ЕУ, на нову европску кућу”.

- Ми гледамо на карту свијета и видимо Балкан као, нажалост, огромну празнину у срцу Европе коју треба попунити. Тај изглед Балкана треба да натјера све Европљане на размишљање зашто овај регион не иде брже ка ЕУ, ка суживоту који би поштовао суверенитет сваке нове чланице - рекао је Ечегерај.

Он је поручио да Балкан заслужује мјесто у Унији, јер је потребан Европи.

Предсједник Црне Горе Филип Вујановић захвалио је Бриселу на разумијевању и подршци напорима које земље региона, а посебно Црна Гора, чине у процесу европских интеграција.

- Брисел свакој држави даје праведну шансу и могућност да на основу властитих капацитета бира свој пут ка ЕУ. За Црну Гору веома је важно да се кроз индивидуални третман креће ка ЕУ, што би требало да важи и за све друге државе које стреме ка Унији - поручио је црногорски предсједник.

Он је потврдио да је залагање за право и правну државу трајни циљ и задатак црногорских власти и друштва у цјелини.

- Са свим разноликостима које имамо на Балкану треба да представљамо дио нових европских вриједности. Балкан више није ризична зона за европску безбједност, али и даље има проблеме који се морају рјешавати искључиво дијалогом, како држава између себе, тако и региона са Бриселом - рекао је Вујановић.

Он је поновио да су европске интеграције питање које у Црној Гори има општу и безрезервну сагласност и подршку јавног мњења и црногорског друштва у цјелини.

Вујановић је поздравио напоре које БиХ чини на путу ка ЕУ, истичући да се приликом сваког новог доласка поново увјери да у БиХ има све више оптимизма заснованог на дијалогу, како друштвеном, међурелигијском и културалном, тако и политичком.

Предсједник ФБиХ Живко Будимир навео је да историја на балканским просторима садржи и негативна и позитивна искуства, али да БиХ у том контексту треба и мора да као предност будуће, европске перспективе искористи богатство различитости.

- БиХ треба да постане мост на којем ће се сусретати и сарађивати различите цивилизације - поручио је Будимир.

На панелу су о изазовима, обавезама и капацитетима европских интеграција и међурегионалној сарадњи говорили и потпредсједник Парламента Албаније Ардјан Турку, те католички помоћни бискуп у БиХ Перо Судар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.