Антон Касиповић: Пада коначна одлука о надлежности Суда БиХ

Бањалука - Радна група чији је задатак да анализира понуђена два концепта закона о судовима БиХ требало би да заврши посао до половине фебруара послије чега ће бити познат и датум наставка структуралног дијалога о реформи правосуђа у БиХ, изјавио је у петак "Гласу Српске" министар правде РС Антон Касиповић.

У оквиру структуралног дијалога формирана је подгрупа за правосуђе са задатком да анализира два концепта закона о судовима БиХ. Један концепт је из 2013. године и његов предлагач је Министарство правде БиХ, а други је прошле године на основу протокола из Брисела предложило Министарство правде РС.

- Надам се да ће радна група у првој половини фебруара окончати рад и о томе информисати министре правде у БиХ и предсједника правосудне комисије Брчко дистрикта. Радној групи је остало да заврши најтежи дио посла, а то је питање надлежности Суда БиХ - рекао је Касиповић.

Основни принцип који заговара РС је да Суд БиХ нема ингеренције над ентитетским судовима. Посљедња инстанца у ентитетским судовима су врховни судови, који одлучују о редовним и ванредним правним средствима и такве одлуке могу бити предмет преиспитивања само код Уставног суда БиХ или Европског суда за људска права у Стразбуру под условом да су исцрпљена сва правна средства код ентитетских судова и да се ради о повреди људских права. Према законском рјешењу које је понуђено из Српске, стварна надлежност Суда БиХ је за кривична дјела утврђена искључиво Кривичним законом БиХ и другим законима које је усвојио Парламент БиХ.

- За РС је неприхватљив институт такозване проширене надлежности Суда БиХ. Закон о Суду БиХ треба гледати као организациони закон у којем је Суд БиХ надлежан за кривична дјела која су прописана законима које је усвојио Парламент БиХ. Мислим да ће бити потребе за измјенама Кривичног закона БиХ и ентитета. То је добар приступ и то би потврдило успјех структуралног дијалога у овој фази - рекао је Касиповић који се нада да ће договор бити постигнут.

Рјешавању проблема из области правосуђа ту, међутим, није крај јер је на столу много других питања.

- Аргументација коју улажемо је јасна и недвосмислена. У наставку структуралног дијалога, ако будемо имали воље и стрпљења да ријешимо ово питање, прећи ћемо на друга питања, а то су закон који регулише питање Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ и посебно важна питања за РС као што је процесуирање ратних злочина - истакао је Касиповић.

Структурални дијалог о реформи правосуђа у БиХ почео је половином 2011. године. На четвртом министарском састанку у оквиру структуралног дијалога о правосуђу у децембру прошле године је усаглашена даља динамика састанака уз најаву да би у фебруару ове године требало да буде представљен нови нацрт закона о судовима у БиХ. Састанку је предсједавао генерални директор Дирекције Европске комисије за сусједство и преговоре о проширењу Кристијан Данијелсон, који је рекао да је размотрено шта је до сада урађено и активности унутар подгрупе коју је водио министар правде БиХ Јосип Грубеша, те активности ВСТС-а. Данијелсон је оцијенио да је функционално правосуђе од кључне важности за напредак БиХ.

Грубеша је за фебруар и најавио нови састанак у оквиру структуралног дијалога и усаглашени нацрт закона о судовима БиХ. Он је објаснио да се у овој фази структуралног дијалога о правосуђу води расправа о реформи судова, а не тужилаштава или ВСТС-а.

Бриселски протокол

Министри правде БиХ, РС, ФБиХ и предсједник Правосудне комисије Брчко дистрикта усагласили су у септембру прошле године на министарском састанку у Бриселу став да реформа правосуђа буде покренута на основу нацрта закона о судовима БиХ који је предложило Министарство правде РС.

Европска комисија је тада саопштила да су се министри сагласили да потпишу протокол и да раде на реформи правосуђа, а да приоритет буде ниво БиХ, односно Суд, Тужилаштво и ВСТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.