Anton Kasipović: Pada konačna odluka o nadležnosti Suda BiH

Banjaluka - Radna grupa čiji je zadatak da analizira ponuđena dva koncepta zakona o sudovima BiH trebalo bi da završi posao do polovine februara poslije čega će biti poznat i datum nastavka strukturalnog dijaloga o reformi pravosuđa u BiH, izjavio je u petak "Glasu Srpske" ministar pravde RS Anton Kasipović.

U okviru strukturalnog dijaloga formirana je podgrupa za pravosuđe sa zadatkom da analizira dva koncepta zakona o sudovima BiH. Jedan koncept je iz 2013. godine i njegov predlagač je Ministarstvo pravde BiH, a drugi je prošle godine na osnovu protokola iz Brisela predložilo Ministarstvo pravde RS.

- Nadam se da će radna grupa u prvoj polovini februara okončati rad i o tome informisati ministre pravde u BiH i predsjednika pravosudne komisije Brčko distrikta. Radnoj grupi je ostalo da završi najteži dio posla, a to je pitanje nadležnosti Suda BiH - rekao je Kasipović.

Osnovni princip koji zagovara RS je da Sud BiH nema ingerencije nad entitetskim sudovima. Posljednja instanca u entitetskim sudovima su vrhovni sudovi, koji odlučuju o redovnim i vanrednim pravnim sredstvima i takve odluke mogu biti predmet preispitivanja samo kod Ustavnog suda BiH ili Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu pod uslovom da su iscrpljena sva pravna sredstva kod entitetskih sudova i da se radi o povredi ljudskih prava. Prema zakonskom rješenju koje je ponuđeno iz Srpske, stvarna nadležnost Suda BiH je za krivična djela utvrđena isključivo Krivičnim zakonom BiH i drugim zakonima koje je usvojio Parlament BiH.

- Za RS je neprihvatljiv institut takozvane proširene nadležnosti Suda BiH. Zakon o Sudu BiH treba gledati kao organizacioni zakon u kojem je Sud BiH nadležan za krivična djela koja su propisana zakonima koje je usvojio Parlament BiH. Mislim da će biti potrebe za izmjenama Krivičnog zakona BiH i entiteta. To je dobar pristup i to bi potvrdilo uspjeh strukturalnog dijaloga u ovoj fazi - rekao je Kasipović koji se nada da će dogovor biti postignut.

Rješavanju problema iz oblasti pravosuđa tu, međutim, nije kraj jer je na stolu mnogo drugih pitanja.

- Argumentacija koju ulažemo je jasna i nedvosmislena. U nastavku strukturalnog dijaloga, ako budemo imali volje i strpljenja da riješimo ovo pitanje, preći ćemo na druga pitanja, a to su zakon koji reguliše pitanje Visokog sudskog i tužilačkog savjeta (VSTS) BiH i posebno važna pitanja za RS kao što je procesuiranje ratnih zločina - istakao je Kasipović.

Strukturalni dijalog o reformi pravosuđa u BiH počeo je polovinom 2011. godine. Na četvrtom ministarskom sastanku u okviru strukturalnog dijaloga o pravosuđu u decembru prošle godine je usaglašena dalja dinamika sastanaka uz najavu da bi u februaru ove godine trebalo da bude predstavljen novi nacrt zakona o sudovima u BiH. Sastanku je predsjedavao generalni direktor Direkcije Evropske komisije za susjedstvo i pregovore o proširenju Kristijan Danijelson, koji je rekao da je razmotreno šta je do sada urađeno i aktivnosti unutar podgrupe koju je vodio ministar pravde BiH Josip Grubeša, te aktivnosti VSTS-a. Danijelson je ocijenio da je funkcionalno pravosuđe od ključne važnosti za napredak BiH.

Grubeša je za februar i najavio novi sastanak u okviru strukturalnog dijaloga i usaglašeni nacrt zakona o sudovima BiH. On je objasnio da se u ovoj fazi strukturalnog dijaloga o pravosuđu vodi rasprava o reformi sudova, a ne tužilaštava ili VSTS-a.

Briselski protokol

Ministri pravde BiH, RS, FBiH i predsjednik Pravosudne komisije Brčko distrikta usaglasili su u septembru prošle godine na ministarskom sastanku u Briselu stav da reforma pravosuđa bude pokrenuta na osnovu nacrta zakona o sudovima BiH koji je predložilo Ministarstvo pravde RS.

Evropska komisija je tada saopštila da su se ministri saglasili da potpišu protokol i da rade na reformi pravosuđa, a da prioritet bude nivo BiH, odnosno Sud, Tužilaštvo i VSTS.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.