Антић: Излазак Додика из предсједништва највише би штете нанио Бошњацима

Београд - Историчар Чедомир Антић оцијенио је да би од изласка српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика из тог тијела највише штете имали Бошњаци.

“Ако Додика доведу у ситуацију да може да оправда излазак из Председништва, ту ће штету имати пре свега Бошњаци, који у својој мегаломанији мисле да могу да обесправе више од половине грађана БиХ”, рекао је Антић за “Спутњик”, поводом најава изласка српских представника из институција власти у Приштини, Загребу и Сарајеву.

Он додаје да Додик, као и Срби, знају да од њихове мудрости зависи не само опстанак Републике Српске, већ и БиХ, зато што су Бошњаци погрешно мислили да ће им њихови вјерски ментори и геополитички савезници помоћи да ураде оно што су урадили Хрвати у Хрватској.

Антић је истакао да питање односа према Србима у српским земљама које су остале изван граница отаџбине мора да буде централно питање за Србију.

Он Антић подсјећа да се зна да је Република Српска врхунски интерес Србије, али да Србија мора да дефинише и који су јој интереси на Косову и Метохији.

Одговарајући на питање какав је домет евентуалних потеза које најављују Милорад Додик, лидер Самосталне демократске српске странке у Хрватској Милорад Пуповац и Српска листа на Космету, Антић каже да је ријеч о изнуђеним потезима.

Антић сматра да би и Пуповчево напуштање владајуће коалиције у Хрватској такође био изнуђен потез, те додаје да у Хрватској у стварности има око 40.000 Срба, објашњавајући да су то они који смију званично да кажу да су Срби и да припадају Српској православној цркви.

“То је остатак остатака српског народа који је некада чинио четвртину, па и трећину народа у Хрватској и имао равноправан статус са Хрватима. У таквим условима, у којима народ на пијаци гађа Пуповца, пали његову лутку у шумадијској ношњи, он само ако је у власти може да оствари она права на која се Хрватска добровољно, без присиле, обавезала”, указује Антић.

Антић истиче да је зато Србима у региону неопходна институционализована подршка државе Србије, која мора да има јасну политику и озбиљнији однос по том питању, који не може да буде ни лични, ни партијски.

“Србија ту треба да делује. Не можемо ми стално да се повлачимо. Не можемо ми стално некоме да се извињавамо. Доста је било тога”, нагласио је он.

Антић, који је већ низ година аутор годишње публикације о правима Срба у региону, каже да Србија не треба ништа да измишља, већ да узме за примјер Турску, Бугарску, Мађарску, па и Хрватску, које имају озбиљан однос према заграничним дијеловима свога народа.

Он указује да се проблем не рјешава тако што ће неко од званичника Србије “додијелити негдје неколико милиона”.

Антић подсјећа да је у источној Европи посљедњих 30 година на дјелу процес настанка нових нација - бошњачке, црногорске, косовско-албанске, македонске, а у извјесној мјери и хрватске, пошто је требало времена и много инвестирања у мржњу и вјерски и национални радикализам да би хрватски народ постао оно што је данас.

Према његовом мишљењу, не може се очекивати да се ова ситуација среди док се унутрашње супротности које постоје у тим настајућим нацијама не ријеше.

Он сматра да је сва ова ситуација потекла из Хрватске, која је врло озбиљан пројекат великих сила и која то не би радила да то није једини вентил у условима у којима све друго није успјело.

“То што је она практично једина држава у свету која има жКју клукс кланж, али сада је он проблем Европе, а не наш”, рекао је Антић.

Када је ријеч о Бошњацима, он каже да они морају да се опредијеле какву државу хоће, али да у сваком случају не могу да намећу Србима оно што су они одбијали по цијену рата.

“Ако Албанци са Косова хоће компромис, онда морају нешто да дају. Не могу своје унутрашње проблеме и неуспехе у протеклих 200 година да наплате Србији”, рекао је Антић.

Он подсјећа да Срби у Црној Гори никада нису представљали пријетњу њеној државности.

“Све је то конструкција Мила Ђукановића и његових шовиниста који су се ослањали на српство док им је то одговарало, а када је престало то да им одговара, искористили су чињеницу да ми нисмо имали озбиљну политику према Црној Гори”, наводи Антић.

Он је оцијенио да Србија мора да се спреми на дугу борбу против младих, закашњелих, незрелих национализама, а да сама не постане незрела и неуспјешна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.