Анализа судије Корнер: Крупне рибе поштеђене зарад боље статистике

Жељка Домазет 17.06.2016 16:09

Фото: Анализа судије Корнер: Крупне рибе поштеђене зарад боље статистике

Сарајево - Британски судија Џоана Корнер истакла је у анализи о процесуирању ратних злочина на нивоу БиХ да је главни тужилац БиХ просто опсједнут настојањем да оствари повољне резултате у статистичком смислу, због чега је пажњу усмјеравао на једноставније предмете науштрб процесуирања високорангираних особа осумњичених за злочине.

- Требало би престати са праксом подизања оптужница против осумњичених с циљем испуњења норме, остварења повољних статистичких показатеља или усљед притиска медија или група жртава. Не би требало трошити драгоцјено вријеме и ресурсе на настојање утврђивања идентитета нискорангираних починилаца који су повезани са истрагом против високорангираног осумњиченог. Нагласак би требало да буде на квалитету, а не квантитету - наведено је у анализи, коју је јуче у Сарајеву представио шеф Мисије Организације за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) у БиХ Џонатан Мур.

Корнерова је подвукла да Тужилаштво БиХ треба усмјерити пажњу на осумњичене који су имали командну одговорност, односно на оне који су наредили извршење злочина.

- Тужилаштво трпи штету због унутрашњих размирица и због руководства које је, у најмању руку, неадекватно. На званичним састанцима кривицу за уочене недостатке у Тужилаштву су пребацивали на судије и обрнуто. Главни тужилац је изнио став да се судије жале да их тужиоци затрпавају послом, те да погрешно примјењују закон. Ситуација у којој се налази Тужилаштво захтијева посебну анализу - навела је Корнерова и подсјетила да ју је главни тужилац БиХ Горан Салиховић спречавао да уради ову анализу, о чему је "Глас Српске" ексклузивно писао.

Салиховићу је Корнерова поручила да би требало да покрене промјене структуре неопходне за ефикасан рад Тужилаштва.

- Одговорност главног тужиоца не би требало да обухвата свакодневно управљање радом на предметима ратних злочина. Та одговорност требало би да буде повјерена замјенику главног тужиоца - наведено је у препорукама.

Корнерова констатује да би, када истрага укаже на чињеницу да осумњичени не задовољава критеријуме вођења поступка против њега пред Судом БиХ, Тужилаштво требало уступити истрагу тужилаштвима ентитета. У закључку наглашава да у интересу повећања ефикасности и скраћивања времена трајања судских поступака треба учесталије користити већ утврђене чињенице из других поступака, посебно оних вођених у Хагу.

- Потребна је промјена праксе да рад почиње у осам часова и завршава се у 16, јер ефикасан систем кривичног правосуђа намеће потребу обављања радних задатака и изван службеног радног времена - истакла је Корнерова.

Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић обрушио се на Мура због анализе.

- Ова наводна анализа представља удар на правосудне институције БиХ. Ово је, вјероватно, резултат реваншизма и Мурових личних фрустрација, јер је покушао да врши директан утицај у одређеним предметима које води Тужилаштво БиХ. Недопустиво је да Мур врши уплив у предмете, а обухваћен је одређеним истражним радњама у предмету "Радончић и други" - казао је Грубешић на презентацији анализе.

Истакао је да је Мур покушао да врши директан утицај код одређених тужилаца, тражећи несметан приступ предметима, што је у супротности са свим законским прописима у БиХ, а и због чињенице да је својим понашањем довео до тога да буде обухваћен одређеним истражним радњама.

- Тужилаштво БиХ је оптужило 610 лица за ратне злочине, наш квалитет рада је 94 одсто, норма 150 одсто, а више од 80 одсто оптужница су осуђујуће и само то може говорити о квалитету рада. У протекле три године подигли смо оптужнице против више од 80 лица за ратне злочине над жртвама српске националности, што је више него што су урадила сва окружна тужилаштва у РС - рекао је Грубешић наводећи да ће од челника ОЕБС-а тражити информацију ко је наручио анализу, у коју сврху, колико је она плаћена и ко је зарадио астрономске хонораре када постоје приоритетније ствари.

Мур је одговорио да је предсједник Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ Милан Тегелтија рекао да препоруке Корнерове већ имају подршку те институције.

- Изражавам жаљење због овакве реакције. Из неких разлога, током прављења анализе, Тужилаштво није испунило своје обавезе, ни према ВСТС-у, ни према нама. Увјерен сам да ће Тужилаштво, ако прочита анализу и ако поштује практичне и конкретне препоруке које је навела Корнерова, закључити да то није питање сукоба између институција. Корнерова је стручна особа - рекао је Мур, додавши да је Тужилаштво БиХ у 2015. побољшало рад.

Објашњавајући његово довођење у везу са лидером СББ-а БиХ Фахрудином Радончићем, коме се суди у Суду БиХ за ометање рада правосуђа, Мур је рекао да није тајна да је био на састанцима с њим до 11. јануара и да се састаје и са осталим политичарима. Наводећи да није знао колико је коштала израда анализе, Мур је рекао да је то платила Велика Британија и да Корнерова није добила хонорар.

Рад Тужилаштва без подршке

Дом народа Парламента БиХ није јуче прихватио информацију о раду Тужилаштва за 2015. годину.

Замјеник предсједавајућег Дома народа Бариша Чолак (ХДЗ БиХ) изразио је забринутост што у предметима ратних злочина Тужилаштво нема исти критеријум према злочинима, жртвама и починиоцима, истичући да је то неприхватљиво.

- За исти злочин неко се оптужује по индивидуалној, а неко по командној одговорности - рекао је Чолак.