Analiza sudije Korner: Krupne ribe pošteđene zarad bolje statistike

Sarajevo - Britanski sudija Džoana Korner istakla je u analizi o procesuiranju ratnih zločina na nivou BiH da je glavni tužilac BiH prosto opsjednut nastojanjem da ostvari povoljne rezultate u statističkom smislu, zbog čega je pažnju usmjeravao na jednostavnije predmete nauštrb procesuiranja visokorangiranih osoba osumnjičenih za zločine.

- Trebalo bi prestati sa praksom podizanja optužnica protiv osumnjičenih s ciljem ispunjenja norme, ostvarenja povoljnih statističkih pokazatelja ili usljed pritiska medija ili grupa žrtava. Ne bi trebalo trošiti dragocjeno vrijeme i resurse na nastojanje utvrđivanja identiteta niskorangiranih počinilaca koji su povezani sa istragom protiv visokorangiranog osumnjičenog. Naglasak bi trebalo da bude na kvalitetu, a ne kvantitetu - navedeno je u analizi, koju je juče u Sarajevu predstavio šef Misije Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS) u BiH Džonatan Mur.

Kornerova je podvukla da Tužilaštvo BiH treba usmjeriti pažnju na osumnjičene koji su imali komandnu odgovornost, odnosno na one koji su naredili izvršenje zločina.

- Tužilaštvo trpi štetu zbog unutrašnjih razmirica i zbog rukovodstva koje je, u najmanju ruku, neadekvatno. Na zvaničnim sastancima krivicu za uočene nedostatke u Tužilaštvu su prebacivali na sudije i obrnuto. Glavni tužilac je iznio stav da se sudije žale da ih tužioci zatrpavaju poslom, te da pogrešno primjenjuju zakon. Situacija u kojoj se nalazi Tužilaštvo zahtijeva posebnu analizu - navela je Kornerova i podsjetila da ju je glavni tužilac BiH Goran Salihović sprečavao da uradi ovu analizu, o čemu je "Glas Srpske" ekskluzivno pisao.

Salihoviću je Kornerova poručila da bi trebalo da pokrene promjene strukture neophodne za efikasan rad Tužilaštva.

- Odgovornost glavnog tužioca ne bi trebalo da obuhvata svakodnevno upravljanje radom na predmetima ratnih zločina. Ta odgovornost trebalo bi da bude povjerena zamjeniku glavnog tužioca - navedeno je u preporukama.

Kornerova konstatuje da bi, kada istraga ukaže na činjenicu da osumnjičeni ne zadovoljava kriterijume vođenja postupka protiv njega pred Sudom BiH, Tužilaštvo trebalo ustupiti istragu tužilaštvima entiteta. U zaključku naglašava da u interesu povećanja efikasnosti i skraćivanja vremena trajanja sudskih postupaka treba učestalije koristiti već utvrđene činjenice iz drugih postupaka, posebno onih vođenih u Hagu.

- Potrebna je promjena prakse da rad počinje u osam časova i završava se u 16, jer efikasan sistem krivičnog pravosuđa nameće potrebu obavljanja radnih zadataka i izvan službenog radnog vremena - istakla je Kornerova.

Portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić obrušio se na Mura zbog analize.

- Ova navodna analiza predstavlja udar na pravosudne institucije BiH. Ovo je, vjerovatno, rezultat revanšizma i Murovih ličnih frustracija, jer je pokušao da vrši direktan uticaj u određenim predmetima koje vodi Tužilaštvo BiH. Nedopustivo je da Mur vrši upliv u predmete, a obuhvaćen je određenim istražnim radnjama u predmetu "Radončić i drugi" - kazao je Grubešić na prezentaciji analize.

Istakao je da je Mur pokušao da vrši direktan uticaj kod određenih tužilaca, tražeći nesmetan pristup predmetima, što je u suprotnosti sa svim zakonskim propisima u BiH, a i zbog činjenice da je svojim ponašanjem doveo do toga da bude obuhvaćen određenim istražnim radnjama.

- Tužilaštvo BiH je optužilo 610 lica za ratne zločine, naš kvalitet rada je 94 odsto, norma 150 odsto, a više od 80 odsto optužnica su osuđujuće i samo to može govoriti o kvalitetu rada. U protekle tri godine podigli smo optužnice protiv više od 80 lica za ratne zločine nad žrtvama srpske nacionalnosti, što je više nego što su uradila sva okružna tužilaštva u RS - rekao je Grubešić navodeći da će od čelnika OEBS-a tražiti informaciju ko je naručio analizu, u koju svrhu, koliko je ona plaćena i ko je zaradio astronomske honorare kada postoje prioritetnije stvari.

Mur je odgovorio da je predsjednik Visokog sudskog i tužilačkog savjeta (VSTS) BiH Milan Tegeltija rekao da preporuke Kornerove već imaju podršku te institucije.

- Izražavam žaljenje zbog ovakve reakcije. Iz nekih razloga, tokom pravljenja analize, Tužilaštvo nije ispunilo svoje obaveze, ni prema VSTS-u, ni prema nama. Uvjeren sam da će Tužilaštvo, ako pročita analizu i ako poštuje praktične i konkretne preporuke koje je navela Kornerova, zaključiti da to nije pitanje sukoba između institucija. Kornerova je stručna osoba - rekao je Mur, dodavši da je Tužilaštvo BiH u 2015. poboljšalo rad.

Objašnjavajući njegovo dovođenje u vezu sa liderom SBB-a BiH Fahrudinom Radončićem, kome se sudi u Sudu BiH za ometanje rada pravosuđa, Mur je rekao da nije tajna da je bio na sastancima s njim do 11. januara i da se sastaje i sa ostalim političarima. Navodeći da nije znao koliko je koštala izrada analize, Mur je rekao da je to platila Velika Britanija i da Kornerova nije dobila honorar.

Rad Tužilaštva bez podrške

Dom naroda Parlamenta BiH nije juče prihvatio informaciju o radu Tužilaštva za 2015. godinu.

Zamjenik predsjedavajućeg Doma naroda Bariša Čolak (HDZ BiH) izrazio je zabrinutost što u predmetima ratnih zločina Tužilaštvo nema isti kriterijum prema zločinima, žrtvama i počiniocima, ističući da je to neprihvatljivo.

- Za isti zločin neko se optužuje po individualnoj, a neko po komandnoj odgovornosti - rekao je Čolak.

Primjedbe Kornerove

- Naglasak treba biti na kvalitetu, a ne kvantitetu

- Pažnju treba usmjeriti na osumnjičene koji su imali komandnu odgovornost

- Manje složene istrage treba prepustiti entitetima

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.