АНАЛИЗА: Кијев остао без кључне карте за преговоре

Руске снаге повратиле су у само пар дана око 90 одсто територије коју је украјинска војска освојила након прошлогодишњег августовског напада на Курску област, када је заузето око 1.380 квадратних километара те велики број мањих градова и села. На овај начин Москва је из руку Кијева узела евентуално моћну монету, алатку за преговарање о условима који би довели до завршетка рата.

Намјера предсједника Володимира Зеленског да искористи ову заузету руску област за размјену пропала је након војне операције, готово немогуће мисије, која ће сигурно остати забиљежена у многим војним и историјским књигама. Према мишљењу војних стручњака у свјетској историји ратова није било таквих операција као што је пребацивање руских војника гасоводом у позадину непријатеља.

Територија коју је Украјина заузела током прошле године био је мали дио руске површине, али ова војна операција тада је имала морални подстицај за режим у Кијеву, али и војно-стратешки, јер је Зеленски сматрао да ће му заузете територије представљати моћну преговарачку карту када дође до преговора о окончању вишегодишњег рата.

Он је покушавао да искористи свој упад у Курску губернију као "мамац за преговоре" да би ојачао своју позицију или да једноставно изврши директну размјену окупираних територија у том региону за неке од оних које су постале дио Русије.

АКЦИЈА "ПОТОК"

Изводећи акцију кодног имена "Поток", односно "Цијев", руске специјалне снаге успјеле су недавно да поврате већину окупиране територије. Изненадна посјета руског предсједника Владимира Путина овој области, током које је обукао борбену униформу, послала је Западу јасан сигнал војне одлучности и подвукла његову ријешеност да обезбиједи избацивање украјинских снага прије него што уђе у било какве преговоре о окончању рата. Читава акција изгледала је попут неког холивудског филма.

Око осамсто руских војника, подијељених у четири групе по 200, прешло је пут од око 11 километара под земљом, користећи цијев гасовода да би дошли у позадину украјинских положаја у Курској области. Ради се о цијевима гасовода којим је током прошле године транспортован руски гас за Европу.

 

Око осамсто руских војника прешло је пут од око 11 километара под земљом, користећи цијев гасовода

Почетком ове године Зеленски је обуставио тај транзит преко украјинске територије, а руске снаге сковале су план како да то искористе и изврше упад иза леђа утврђених положаја украјинске војске око града Суџа, гдје се налази централно гасно чвориште.

Према наводима појединих руских медија, припреме за ову операцију трајале су неколико мјесеци. Сама акција почела је почетком марта. Примарни циљ био је извођење диверзантских операција, присиљавање украјинских снага да се повуку из окупираних области у Курску и ослобађање стратешке Суџе и околних мјеста.

НЕМОГУЋА МИСИЈА

Ово иначе није први пут да су руске војне снаге примијениле ову тактику. У јануару прошле године руски војни извиђачи, заједно са припадницима специјалних јединица, искористили су напуштену цијев гасовода да би дошли до позадинских положаја украјинске војске у утврђеном подручју на јужној периферији Авдејевке у Доњецкој Народној Републици.

Артиљеријско и минобацачко гранатирање тада је маскирало звукове радова. Руске трупе тада су очистиле пролаз дуг два километра и поставиле вентилацију. Ова операција је у великој мјери помогла руским снагама да заузму тврђаву Авдејевку.

Слично је било и овог пута, али појавили су се бројни изазови. Прво су на мјесту уласка у цијев ископани километри ровова. То је учињено да би били заштићени војници од могућег гранатирања од стране украјинских оружаних снага, али и дронова.

Да би омогућили специјалцима да уђу у цијев, прво су испумпани остаци гаса и разних отровних испарења, а затим упумпан чист ваздух.

Инжењеријске трупе су осмислиле вентилациони систем, бушиле рупе гдје год је то било могуће да би омогућиле проток ваздуха. За спречавање од евентуалног тровања коришћена је и посебна заштитна опрема. Али, ни то није било довољно те је један мањи број руских војника имао тровање метаном.

Током ове акције направљени су и излази на површину - простори за особље, али и унесена муниција, храна и вода те постављени тоалети. Коришћена су колица за допремање воде и других основних ствари.

ПОСЉЕДЊА БИТКА

Војници су се, према писању руских медија, кретали у групама од по пет људи, држећи удаљеност од десетак метара. Требало је неколико дана да се прође кроз цијев, а онда су специјалци морали да чекају још неколико дана да добију наређење за акцију.

Према писању појединих медија специјалци су чак пет дана били у цијевима гасовода, прије него што су стигли до циља и добили наређење за напад. У овом одважном нападу учествовали су дијелови бригада "Ветерани" и "Восток", као и одред "Аида" групе за специјалне операције "Ахмат", уз сарадњу са 11. падобранском бригадом и 30. мото-стрељачким пуком.

Један од учесника ове операције касније је посвједочио да је, поред психолошког момента, најтеже било ходати дуж цијеви са полусавијеним ногама, пошто је пречник био само 1,4 метра.

План да се овај гасовод искористи да би се пробило, односно дошло у позадину украјинских оружаних снага код Суџе, на крају је и реализован. Украјинске снаге у овој области су разбијене и налазе се у повлачењу, покушавајући да се пробију до украјинске територије из опкољених "џепова". Према наводима надлежних из руске војске, након што је Суџа дошла под руску контролу остало је да се украјинске снаге потисну из још само пет насеља, да би Курска област била ослобођена.

Према оцјени професора Туомаса Малинена са Универзитета у Хелсинкију, ови догађаји подсјећају на Други свјетски рат, гдје је битка код Курска постала посљедња велика битка Њемачке против совјетских трупа.

За само пар дана руска војска повратила 90 одсто окупиране територије

ДВА СЦЕНАРИЈА

Поједини војни аналитичари наводе да остаје да се види да ли ће Путин искористити овај замах, добијен ослобађањем 90 одсто територије Курске области, за неку нову офанзиву, али овог пута на Сумску област, која се налази у Украјини уз саму границу, а како би направио такозвани безбједносни коридор.

Ово ће вјероватно зависити од дипломатских преговора. Ако се предсједници Путин и Доналд Трамп ускоро успију договорити о детаљима за постизање трајног мировног споразума, вјероватно ће руске снаге зауставити напредовање код Суџе, пошто Москва никада није показивала територијалне амбиције изван Курске области.

Међутим, уколико непријатељства ескалирају, руска војска би могла да помјери свој фокус ка потпуном поразу украјинске војске и, како је то названо у Кремљу, демонтажи садашњег режима у Кијеву.

Ови аналитичари сматрају да се Украјина сада налази у више него очајној ситуацији, а што су, како су истакли, показали и недавним нападима на Москву. Указују да се све ово дешава у тренутку када је отворена прича о постизању мировног споразума између Русије и Украјине те дипломатског притиска САД на Кијев и Зеленског да пристану на окончање овог трогодишњег рата.

ТРАМПОВ ПРАГМАТИЗАМ

Наредне седмице ће бити одлучујуће. Или ће Украјина капитулирати под америчким притиском или ће сукоб ескалирати у наредну, а можда и посљедњу фазу. Оно што не иде на руку Зеленског јесте што се превише кладио на Џоа Бајдена и претходну америчку администрацију, повезујући судбину Украјине са Демократском странком. Сама Европа није у стању да изнесе финансијске и војне трошкове подршке Кијеву.

Пошто се Бајденов други мандат није материјализовао, односно након што је Камала Харис убједљиво изгубила, Украјина је остала без спонзора и заштитника у Вашингтону. Доласком Трампа на власт све се промијенило.

Приступ новог америчког предсједника међународној политици не разликује се пуно од његовог пословања - прагматизам надмашује сентименталност. Он на Украјину гледа као на имовину у коју су САД уложиле значајне инвестиције, на стотине милијарди долара.

Трамп сада себе доживљава одговорним за управљање америчким удјелом у сукобу и као сваки бизнисмен жели поврат улагања, а што може постићи само окончањем рата у Украјини.

Закључак - судбина Украјине више није у њеним рукама. Одлуке донесене у Вашингтону, Москви и Ријаду ће обликовати будућност ове земље. Остаје да се види да ли Трамп може да постигне договор који ће задовољити све стране. Али, једно је јасно - дани Украјине као централног стуба конфронтације Запада, односно САД са Русијом - ближе се крају.

Стратешки положај

Град Суџа је највеће насеље које су Оружане снаге Украјине окупирале током њиховог упада на руску територију августа 2024. Град, у којем је до јануара 2024. живјело нешто мање од 5.000 људи, иначе представља главно саобраћајно чвориште.

Суџу опслужује регионални аутопут који прелази границу са Украјином и води до украјинског града Суми, као и неколико локалних путева. Кроз град пролази и жељезничка пруга, која је такође веома важна за снабдијевање трупа. Осим што представља важну стратешку локацију Суџа је такође од великог економског значаја, јер се на само неколико километара од града налази истоимена мјерна станица - једина преко које је Русија у посљедње вријеме транспортовала гас у Европу преко Украјине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.