АНАЛИЗА Да ли због сукоба на Блиском истоку пријети нови неконтролисани раст цијена

БАЊАЛУКА - Грађане Републике Српске, али и ФБиХ, у наредном периоду несумњиво очекује нови раст цијена, прије свега због дешавања на Блиском истоку и турбуленција на свјетским берзама. Таква кретања могла би довести и до даљег пада животног стандарда, који је у посљедњих неколико година већ значајно нарушен.

На то упозорава економиста Игор Гавран, истичући да је нови талас поскупљења готово неминован, прије свега због корекција цијена горива на домаћим бензинским пумпама. Оне су, како каже, реаговале одмах након раста цијена сирове нафте на свјетском тржишту, до којег је дошло због рата на Блиском истоку и затварања Ормуског мореуза, кроз који се транспортује готово петина свјетске нафте. Према његовим ријечима, начин на који су домаћи нафтни дистрибутери подигли цијене отвара бројна питања.

КЉУЧНЕ ЧИЊЕНИЦЕ

• Нови раст цијена у БиХ и Републици Српској готово је извјестан,
• Цијене горива на домаћим пумпама већ су повећане за 15–20%
• Дио горива набављен раније по нижим цијенама.
• Раст цијена горива директно утиче на поскупљење транспортa
• Промет у малопродаји у Републици Српској у јануару 2026. пао је око 20%
• Цијене хране у 2025. години порасле су и до 10,8%

– Оно што су претходних дана урадили домаћи нафтни дистрибутери није ништа друго до класична пљачка. Ако је гориво за продају купљено прије 15 или 30 дана, зашто сада дижу цијене за 15 или 20 одсто? Они су за тако нешто изговор пронашли гледајући телевизор. То се требало санкционисати, па ако треба и затворити оне пумпе које то раде – поручио је Гавран.

ШТА ТО ЗНАЧИ ЗА ГРАЂАНЕ

• раст цијена хране и основних намирница
• пад куповне моћи становништва
• мања потрошња и пад промета у трговинама
• додатно погоршање животног стандарда

Колико ће нови раст цијена горива утицати на поскупљење основних животних намирница, каже да је тешко прецизно процијенити, али сматра да ће до њега несумњиво доћи. Подсјећа и да су поскупљења на овим просторима већ одавно постала дио свакодневнице, те да ће нови талас бити само „шлаг на горкој торти“, који ће грађани поново морати да „поједу“.

Према његовом мишљењу, дио одговорности сносе и саме власти, које не успијевају да се ефикасно изборе са сталним растом цијена. Он упозорава да су многа поскупљења неоправдана и да често представљају резултат трговачке похлепе, а не реалних тржишних кретања.

Најгори сценарио

Гавран истиче да би продужавање рата на Блиском истоку могло додатно погоршати економску ситуацију. У том случају, како каже, читав свијет, па самим тим и БиХ и Република Српска, могли би се суочити са озбиљним енергетским, економским и егзистенцијалним изазовима који би довели до новог пада куповне моћи становништва.

Најгори сценарио био би, како истиче, да се сукоб продужи у недоглед, што би имало несагледиве посљедице по глобалну економију. Потенцијално рјешење за Европу, додаје, могло би бити укидање санкција на руску нафту.

– Ако буде разума, то ће учинити. Ако не, онда ће бити по оној старој народној: „ко преживи, причаће– поручио је овај економиста.

Игор Гавран

Да економска ситуација већ извјесно вријеме није нимало повољна показују и најновији статистички подаци. Према подацима Завода за статистику Републике Српске, промет у малопродаји у јануару 2026. године доживио је оштар пад, што указује да грађани троше све мање, прије свега због раста цијена основних животних намирница.

Укупан промет у трговини на мало у јануару је смањен за око двадесет процената у односу на децембар 2025. године. Највећи пад забиљежен је у категорији хране, пића и дувана, гдје је продаја смањена за чак 25,4 одсто.

Према ријечима Гаврана, дио овог пада може се објаснити сезонским факторима, јер је децембар традиционално мјесец појачане потрошње због новогодишњих и божићних празника.

Ипак, наставак пада потрошње и у јануару, упркос бројним славским прославама, указује да постоје и други фактори који ограничавају потрошњу. Један од најзначајнијих је, како наводи, пад куповне моћи грађана усљед континуираног раста цијена основних животних намирница и услуга.

КЉУЧНИ СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ

• 20% – пад укупног промета у малопродаји у јануару 2026. у односу на децембар 2025.
• 25,4% – пад продаје у категорији хране, пића и дувана.

РАСТ ЦИЈЕНА ХРАНЕ (2025)

• 10% цијене хране у мају 2025. више него у мају 2024.
• 10,8% раст цијена хране у јуну и јулу 2025. (годишњи ниво).
• 5,3% храна скупља у децембру 2025. у односу на децембар 2024.

СИНДИКАЛНА ПОТРОШАЧКА КОРПА

• 2.835 КМ – вриједност синдикалне потрошачке корпе у јануару 2026.
• 2.682 КМ – вриједност корпе у јануару 2025.
• 153 КМ – повећање трошкова за годину дана.
• 6% – раст укупних трошкова домаћинства.

ТРОШКОВИ ПРЕХРАНЕ

• 1.298 КМ – износ који домаћинство троши на храну.
• 45,81% – учешће хране у укупној потрошачкој корпи.

Синдикална корпа све тежа за грађане

Статистички подаци потрошачких цијена показују да су цијене хране и безалкохолних пића током 2025. године значајно порасле. У мају су оне биле у просјеку за око десет процената више него у истом мјесецу 2024. године, што је био највећи пораст међу основним категоријама потрошње домаћинстава. Током љета, у јуну и јулу, раст цијена хране наставио је да буде висок и износио је око 10,8 одсто на годишњем нивоу. На крају године, у децембру, храна је била око 5,3 одсто скупља него у децембру 2024. године.

Колико су трошкови живота порасли показују и подаци о синдикалној потрошачкој корпи. Она је у јануару 2026. године износила 2.835 КМ. Највећи дио трошкова односи се на прехрану, која износи 1.298 КМ и чини 45,81 одсто укупне потрошње домаћинства. У односу на јануар 2025. године, када је синдикална потрошачка корпа износила 2.682 КМ, видљиво је повећање укупних трошкова за 153 КМ, односно око шест процената. Највећи раст забиљежен је у категорији прехране и одјеће и обуће, док су остале категорије имале умјерен или минималан пораст.

То директно ограничава слободну потрошњу и утиче на смањен промет у малопродаји. Домаћинства су, због све тањих кућних буџета, очигледно почела пажљивије планирати своју потрошњу и усмјеравају новац првенствено на најнеопходније трошкове.

Нови талас инфлације

Оно што додатно забрињава јесу упозорења финансијских институција да би рат на Блиском истоку могао покренути нови талас инфлације који би уздрмао глобалну економију. На то је указала и директорка Међународног монетарног фонда Кристалина Георгијева, наводећи да би раст цијена нафте од десет процената, уколико би трајао годину дана, повећао глобалну инфлацију за око 0,4 процентна поена и успорио привредни раст за 0,1 до 0,2 процента. Она је упозорила да су заштитни механизми многих држава већ ослабљени након претходних економских потреса, те да су посебно рањиве земље које увозе нафту, економије са ниским приходима и државе са високим јавним дугом. Георгијева је позвала владе да пажљиво прате кретања цијена и девизних курсева, као и да током периода економског раста обнављају фискалне резерве како би биле спремније за будуће кризе.

Додатну неизвјесност изазивају и поруке из енергетског сектора Персијског залива. Према упозорењима катарских званичника, нафтне компаније у региону могле би у наредним данима прогласити вишу силу због сукоба на Блиском истоку.

Уколико би дошло до потпуног прекида испорука, повратак нормалним токовима снабдијевања могао би трајати од неколико недјеља до неколико мјесеци. У таквом сценарију цијена сирове нафте могла би достићи и 150 долара по барелу у наредне двије до три недјеље, посебно ако бродови и танкери не буду могли пролазити кроз кључни Ормуски мореуз, који повезује највеће произвођаче нафте из Персијског залива са Оманом и Арапским морем.

Плате расту, али недовољно

Просјечна нето плата у Републици Српској у јануару 2025. године износила је око 1.434 КМ, док је у јануару 2026. порасла на 1.593 КМ, што представља номинални раст од око 11 одсто. Ипак, тај раст није пратио раст трошкова живота. Синдикална потрошачка корпа у јануару ове године достигла је 2.835 КМ, што значи да просјечна плата покрива тек нешто више од половине основних трошкова једног домаћинства.

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТ:

Како рат на Блиском истоку може да утиче на БиХ и њене становнике

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.