Aна кућу и плац купила од Ћурчије и продала општини

Бањалука - Тврдње тужилаца у тужби у вези са плацем и зградом Радио Бањалуке, у којој тврде да је Aна Скибински “лице непознатог боравишта” нису тачне, јер се зна да је она умрла, зна се гдје је сахрањена, као што се зна и то да смо мој брат Ловро Тришић и ја њени законски насљедници.

Изјавио је то “Гласу Српске” унук и насљедник Aне Скибински, познати бањалучки љекар Димитрије Тришић, истичући да о купопродаји овог плаца посједује сву документацију која се такође налази и у Aрхиву Републике Српске и коју је јуче објавио “Глас Српске”.

Тај плац у центру Бањалуке, који је био у власништву Радио-телевизије РС, одмах након што је прешао у посјед предузећа “Интегра инжењеринг”, као начин плаћања градње РТВ Дома, постао је мета земљишне мафије која је по опробаном рецепту пронашла наводне насљеднике да оспоре власништво.

Ти насљедници изненада су се појавили 50 година послије потписивања купопродајног уговора између продавца Младена Ћурчије и купца Aне Скибински.

Они су 7. августа 2009. године тужили град Бањалуку, РТРС и бившег власника имовине Aну Скибински, стављајући у земљишне књиге забиљежбу о судском спору. Предмет од тада мирује, а предузеће “Интегра инжењеринг” онемогућено је да располаже својом имовином. Суд предмет држи у ладици.

- Тај плац и кућу моја бака Aна Скибински купила је од Младена Ћурчије и затим је продала општини Бањалука. Никад нико њу ни нас насљеднике није ни тужио нити контактирао с нама послије тих трансакција, јер је све законито. Aна је била емигрант из Русије у вријеме Октобарске револуције - каже Тришић.

Он наглашава да постоје сви уговори и документа о купопродајама. Каже да је Aна 1956. године општини “продала плац под присилом”.

Опуномоћеник РТРС-а адвокат Миљкан Пуцар за “Глас Српске” каже да је и у одговору на тужбу навео да Aна Скибински има законске насљеднике, унуке Димитрија Тришића из Бањалуке и Ловру Тришића из Загреба и да се не ради о “лицу непознатог боравишта”.

Сада извучени насљедници Ћурчије Милица Минт из Београда и Љиљана Ћурчија и Ивана Русковски из Загреба, путем опуномоћеника адвоката Синише Марића из Бањалуке, траже тужбом да се поништи купопродајни уговор између Ћурчије и Скибински, јер наводно “продавац Младен Ћурчија никад није потписао уговор” и јер му “није исплаћена купопродајна цијена”.

Међутим, овај уговор о продаји је у посједу “Гласа Српске” и носи датум 31. децембар 1947. године.

У том уговору, који је закључен у Среском суду Бањалука, у присуству судије Мирјане Пашалић и водитеља земљишних књига Бранка Васића, пише да је Aна Скибински Ћурчији плац и кућу платила 260.000 динара, а држави порез у износу од 27.300 динара.

У посједу “Гласа Српске” је и изјава Младена Ћурчије од 19. јануара 1949. године, из које се види да је кућа продата легално, а у тој изјави Ћурчија објашњава на шта је потрошио новац од продаје куће.

Документација

У грунтовници и у Aдминистративној служби града нема ниједног документа о извршеним трансакцијама, мада би морали тамо да се налазе. Документација у вези са овим предметом остала је “читава” још једино у Aрхиву РС.

Упућени у купопродају земљишта у Бањалуци тврде да би полиција и тужиоци, ако би се овим бавили, имали пуне руке посла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.