Америчке истражиоце занимале и чизме злочинаца

ДЕРВЕНТА - Амерички истражиоци испитали су прву групу некадашњих логораша у дервентским казаматима за Србе с прољећа 1992. гдје су мучени, а јуче им је и упућен позив да дођу у Сарајево, град у којем је било више од 100 муслиманских логора за оне са српским именом и презименом.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Амерички истражиоци испитали прве бивше српске логораше о злочинима у Дервенти 1992. године.
• Истрага обухвата више осумњичених, а истражиоци ће укупно саслушати осам свједока.
• Представници борачких организација позвали истражиоце да испитају и злочине над Србима у Сарајеву.

У Дервенти су, током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата док још није била ни формирана Војска Републике Српске, хрватске и муслиманске снаге напале локално становништво српске националности. Истовремено, у граду су формирани логори за Србе, међу којима су најозлоглашенији били у Дому војске и на локацији Рабић гдје је било заточено 120 Срба док је укупно, кроз дервентске логоре, прошло више стотина српских цивила.

Предсједник Удружења дервентских логораша Драго Кнежевић, који је и сам проживио тортуру у тамошњим логорима, јуче је и истражиоцима из САД, који су дошли у пратњи службеника Агенције за истраге и заштиту (СИПА)  БиХ, причао о монструозном опхођењу према затвореницима у Дервенти.

Позив да истрага обухвати и Сарајево

- Улили су ми наду. Питали су шта се све дешавало у логорима Рабић и Дому војске. Детаљно су ме све питали. Ради се о више осумњичених лица, али не могу говорити имена ради истраге - рекао је Кнежевић.

Истакао је да су детаљно испитивали о сваком том лицу које је починило злочине.

- Питали су чак и какве су чизме имали - истакао је Кнежевић.

Каже да ће тужиоци одрадити посао када се врате у САД.

- За сад само истражују Дервенту. Остаће овдје четири дана. Испитаће укупно осам логораша - истакао је Кнежевић.

Поједини бивши логораши који су јуче испитани нису хтјели пред новинаре, а други су навели да злочинци, ма гдје били, морају да одговарају за злодјела која су починили.

С друге стране, координатор борачких организација сарајевско-романијске регије Горан Шеховац поздравио је долазак истражилаца из САД у Дервенту и позвао их да дођу у Сарајево.

- Изненађен сам њиховом доласком да узму изјаве када су у питању злочини над Србима. Могло је то и прије бити урађено, али никада није касно - рекао је Шеховац.

Нагласио је да вријеме чини своје усљед чега је све мање Срба који су током рата били мучени у логорима на територији под контролом муслиманско-хрватских снага, због чега се никада неће моћи сазнати цијела истина.

- Америчким истражиоцима бих препоручио да дођу и у Сарајево, легло ратног злочина, и испитају свједоке о страдању Срба у овом граду - рекао је Шеховац и додао да неки од починилаца злочина сигурно ходају и Америком.

Потресна свједочења преживјелих

Због убистава и мучења затвореника су вођени и процеси пред правосуђем те су појединци и осуђени на затворске казне, од годину па до неколико њих. Свједочанства Срба из дервентских логора, али и широм Републике Српске су документована у републичком Меморијалном центру, као и у атласима злочина Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.

- Једном од оних који су нас тукли морао сам да лижем чизме. На њима је била моја крв - свједочи Остоја Шарчевић за Меморијални центар који је говорио и о тренутку када је Азра Башић заклала заробљеника Благоја Ђураша. Страх је достигао врхунац када је заточеницима саопштено да ће за сваку гранату испаљену на Дервенту бити убијен по један Србин.

Чедо Продић заробљен је 26. априла 1992. До размјене 12. јула прошао је кроз логоре Дом ЈНА у Дервенти, Рабић, Поље и Тулек код Брода.

- Заробљеницима су пржили дијелове тијела, нос, уши. Тукли су нас и по ноћи и по дану. Морали смо да пјевамо усташке пјесме. То је био пакао - рекао је.

Одговорност

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић јуче је поручио да је крајње вријеме да се успостави систем одговорности унутар правосуђа БиХ јер они који су били дужни да спроводе истраге, подижу оптужнице и процесуирају одговорне за ратне злочине над Србима морају сносити одговорност за нечињење. Да је постојала стварна воља да ови предмети буду ријешени, Нуждић је истакао да је тешко повјеровати да би осумњичени могли деценијама да несметано живе у САД.

- Посебно је поразно да злочини нису непознати, нити су недостајали докази. Напротив. Министарство унутрашњих послова Српске је поднијело бројне кривичне пријаве - нагласио је Нуждић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.