Амбициозан план Главне службе за ревизију Српске у овој години: Под лупом и пронаталитетне мјере на локалу

БАЊАЛУКА - Ревизори у Српској утврдили су овогодишњи план рада, а једна од тема којој би требало да буде посвећена пажња је демографски развој и популациона политика у јединицама локалне самоуправе, што је, према мишљењима струке, добар потез да би се видјело гдје има напретка, а гдје шкрипи.

Демографска слика Републике Српске већ је била под лупом ревизора, када је, између осталог, утврђено да је од 2002. природни прираштај негативан, односно да сваке године више људи умре него што се роди дјеце. Према доступним подацима, од 2016. до 2020. године у Српској је око 30.000 више умрлих лица у односу на број рођених, а у примјени је тридесетак мјера које имају директан или индиректан пронаталитетни карактер из различитих области.

Мјере нису систематизоване ни у једном званичном акту Републике Српске, нити су јасно дефинисани сврха и циљеви који се желе њима постићи, као ни индикатори за праћење њихове успјешности, а ревизори, уз то, имају став и да је увођење мјера пронаталитетног карактера од стране надлежних у Српској најчешће био резултат ад хок приступа без адекватних анализа.

Нова ревизија стања у тој области предвиђена је за ову годину, а предсједник Центра за демографска истраживања Драшко Маринковић истиче за “Глас Српске” да је због неповољних демографских процеса неопходно активније спроводити мјере пронаталитетне популационе политике, како на републичком тако и на нивоу локалних заједница.

- Мјере популационе политике су опште и спроводе се јединствено на цијелој територији. Међутим, да би популациона политика била што успјешнија и свеобухватнија, важно је да буде допуњена мјерама локалне самоуправе - наводи Маринковић.

Према његовим ријечима, из анализе мјера популационе политике које се спроводе на нивоу локалне самоуправе у Републици Српској може се рећи да у скоро свим градовима и општинама постоји интересовање за ову проблематику. Међутим, апсолутно највећи број локалних заједница, како каже, нема усвојен програм популационе политике, нема скупштински одбор као радно тијело или комисију за популациону политику и нема систематизовано радно мјесто, нити запослено професионално лице које се бави овим питањима.

- Спровођење мјера популационе политике у локалним заједницама у Републици Српској је на веома ниском нивоу. Средства која се издвајају за пронаталитетне мјере су веома скромна и недовољна - истиче Маринковић.

Он наглашава да је активирање локалне самоуправе у популационој политици и њен допринос у побољшању квалитета живота људи могуће постићи стратешким и специфичним материјалним и нематеријалним мјерама и активностима.

- Сваки град или општина може утврдити локалне мјере популационе политике, које ће се финансирати из буџета, а може се радити и на прикупљању средстава из других извора, као што је оснивање фонда за популациону политику или неког другог институционалног облика - истакао је Маринковић, који је предводио и експертски тим који је урадио научноистраживачку студију “Демографски развој и популациона политика Републике Српске - анализа стања и приједлог мјера” на иницијативу предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић.

Брачни парови

Драшко Маринковић каже да пронаталитетне мјере које се реализују на нивоу локалних самоуправа треба да буду примјерене потребама младих и могућностима локалне самоуправе, а колико је могуће синхронизоване и са мјерама на републичком нивоу.

- Тако ће произвести ефекте у смислу стварања повољнијег и подстицајнијег амбијента за младе брачне парове и за рађање. Ако локална самоуправа препозна потребе младих и дјеце, те планира буџетска средства за задовољавање тих потреба, они ће радо остајати у својој средини - поручује Маринковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.