Алексис Труд: Више има наде за Републику Српску, него за Француску

У Паризу и да има договора о националном питању, дубока држава би то угушила. Француска је сада као СССР. Више има наде за Републику Српску, него за Француску, каже у ексклузивном интервјуу за Спутњик Алексис Труд, историчар и геополитичар из Француске, професор Универзитета у Версају.

Угледни француски геополитичар одувијек је сматрао да се о косовском питању не може преговарати са ЕУ, али се истовремено више од двије деценије труди да Французима објасни да су Срби народ који заслужује сва права, као и други у Европи. Да са француским има заједничке тековине. Пријатељство.

На почетку разговора питамо га како коментарише велике протесте на улицама француских градова због предложених мјера штедње, који очигледно нису покренути само економском, већ и политичком кризом:

- Криза траје више од 20 година, а почело је дебатом око каснијег одласка у пензију. Од тада, да ли су биле социјалистичке или либералне власти, народ се увијек противио. Масовни протести трају више од 10 година. Народ жели да се одвијају без мијешања политичких странака, а власт манипулише протестима. Полиција је брутална. Сви масовни протести завршавају се без икаквих резултата. Али, то не значи да неће доћи неки већи устанак, у пет посљедњих година највише смо ушли у економску кризу. Имамо 3.000 милијарди дуга. Тога нема у Русији или Србији. Сваки Француз је дужан за 45 година рада. Плус имамо огромну политичку кризу, зато што наш систем не дозвољава да мале странке праве договоре.

Добили сте петог премијера у посљедњих годину дана, декретом предсједника који по анкетама има око 30 одсто подршке. Да ли је народ свјестан ширег проблема или гледа само у свој новчаник?

- У историји Пете Француске Републике, од 1958. године, Макрон је предсједник који је најмање популаран. Зашто су гласали за њега 2017. и поново 2022., Француска је земља великог конзерватизма, тога нема у другим земљама у Европи. Овдје људи имају економску моћ, то се врло добро описује као буржоазија. Не гласају због политике, већ само да би сачували велико имање.

У бившој Југославији људи то не схватају, због комунизма и ратова доста су губили. Овдје породице имају велика имања. Имате двије Француске, једна половина насљеђује, а друга су они који немају ништа. Они немају никакву будућност, посебно за образовање дјеце.

Наше високе школе, највећа, Политехничка, 60-их година имала је 15 одсто студената чији су очеви и мајке радници. Сад мање од три одсто долази из радничке класе. Такође, сада имамо три пута више студената који имају мастер 2, него 2000. године. Као код вас у старом систему, имају диплому, али не могу да нађу посао у струци. Французима ће бити много теже него Југословенима 80-их.

За очекивати је да у таквој ситуацији добијете премијера који се разумије у економију, а нови премијер је познат искључиво по томе што се залагао за додатно наоружавање. Друга његова главна тема биле су европске гаранције за Кијев. Шта очекујете?

- Ништа. Себастиан Лекорну је у свим властима које је формирао Макрон већ седам година, он му је прва гарда. Прави апаратчик. Због такве Макронове екипе земља је блокирана. У свим књижарама је његова књига „До рата?“, са знаком питања. Лекорну је један од највећих елемената дубоке државе у Француској. Као Макрон и сви који чине ту прву гарду, формиран је у америчким универзитетима. То значи да је, као у обојеним револуцијама, спреман да стварно изазива рат, да буде већи рат у Украјини. Мислим да Французи морају стварно да се плаше да им дјеца не оду да ратују у Украјину, због воље оних који формирају ту екипу.

Пуно сте се у вашој каријери бавили Балканом. Колико вас забрињава тренутна политичка криза у БиХ, односно Републици Српској која је под стравичном пресијом Запада која се спроводи притиском на судове преко такозваног високог представника. Како то посматрате сада, с обзиром на ваша упозорења да не би требало са Европом за преговарачки сто?

- Неки српски политичари су у заблуди. Мисле да им Европа жели добро и да ће се, ако улазе у европске интеграције, Србија и Република Српска боље развијати. Заправо, не. Као увијек у геополитици, то је питање силе против силе. Србија је то почела сада да ради, разумјела је да не постоје само европске интеграције и да мора да гледа према Истоку.

Тренутна ситуација око Републике Српске је врло осјетљива. Врло је важно да се власт у Републици Српској добро бори. Мислим на посјете предсједника Додика Мађарској, Русији, али и другим земљама новог свјетског поретка. То је добро. Мислим и да је опозиција у Бањалуци, која је била врло оштра против власти, сада разумјела, а то је први пут, да је уједињење Срба много важније него подјеле. Може бити да се ситуација побољшава, али то ће се десити само ако се и међународна ситуација мијења. Нови свјетски поредак врло брзо се мијења и мислим да је велика нада сада, гледајући шта се дешава у Кини, Индији, у Русији, Бразилу. Ако српски политичари, српска власт, више иду према том новом свјетском поретку, и гледају према тим новим силама, ситуација ће се боље развијати.

Када говоримо о дискредитацији Милорада Додика може да се повуче паралела са Марин ле Пен, која је фактички доживјела исту судбину у демократској држави у срцу Европе. Зар нису то исти аршини којима се обрачунава са политичким противницима, онима који се сматрају опасним?

- Имате право. Можемо с једне стране да правимо ту паралелу. Али Марин ле Пен никада неће моћи сама да побиједи. Проблем је што она мисли да може. Али може једино ако има договор са другим странкама. Има их пуно, суверенисти, три странке, Никола Дипон – Ењан, Лоран Филипу и Жак Аселино. Има и четврта, Ђорђе Кузмановић је формирао странку суверениста. С друге стране, има више наде у Републици Српској, него у Француској. Овдје и ако има договора између Марин ле Пен и малих странака, дубока држава држи све, све медије. Све судије. Управо су забранили приватни канал Ц8. Без икаквог разлога. Само зато што им се није свиђао. По томе се разликује ситуација у Републици Српској. Овдје док цели систем не падне, неће моћи Национални савез да побиједи. На Балкану није исто.

Видјели смо и примјер непостојања основних принципа на којима је изграђена ЕУ у Румунији, Калину Ђорђеску је забрањено да учествује на изборима, зато што би могао да побиједи. Има ли слободних интелектуалаца на универзитетима који кажу, ово што раде у Румунији је ван памети?

- Не. Не могу никада да причам о томе са мојим драгим колегама. Сви су убјеђени да су Руси нека врста варвара. Као што су 90-их били убјеђени да су сви Срби злочинци. Нарочито по факултетима је дошло до симплификације која је била у Совјетском Савезу 70-их. Овдје је велика хипокризија.

Има ли наде за Косово и Метохију? Репресија Куртијеве власти је ужасна. Трачак наде даје нова америчка власт која је прекинула стратешки дијалог са тзв. Косовом. Да ли полажете неке наде у промјену ситуације због промјене власти у САД?

- Већ 20 година се на тој теми борим овдје у Француској. Радио сам за Европски парламент три извјештаја. Довео сам на Косово и Метохију три пута европске посланике. Сваки пут жељели смо послије да правимо велику конференцију, али српска власт нас није подржала. Историчари ће рећи зашто. Убјеђен сам у то да морамо да се боримо за Косово овдје на западу. Медији у Француској врло добро знају каква је ситуација, али неће да причају о томе. Плаше се, због примјера Корзике, Каледоније... Косово и Метохија је за нас велико питање интегритета нације, границе, али и мултиетничности. Да је то одвајање једне покрајине од матице, такав утисак више нема ни Француска, нити Европска унија.

Зато се надам да у Америци још има слободе које нема више у Западној Европи. И да ће људи који се боре за интегритет српске нације на Косову и Метохији, моћи да побиједе. Пуно је сенатора српског поријекла у Америци који се све више и више чују. Екипа око Трампа ипак има врло добре ставове према питању Срба на Косову. Глобално, живимо у историјским тренуцима, разговарају Трамп и Путин, Трамп и Моди, доћи ће некад на ред и питање Косова и Метохије. Зато само стрпљиво и непрестана борба.

Док се амерички предсједник залаже за мир, Европска унија се залаже за наставак рата у Украјини. Како гледате на то, као неко ко се осјећа Французом и Србином, прије свега Европљанином?

- Жалосно је то што сте рекли о Европи. Макрон, канцелар Мерц и премијер Стармер су најоштрији диригенти који погоршавају ситуацију и хоће рат. Мислим да то ништа не значи, они су као посљедњи совјетски диносауруси који су хтјели више комунизма, зато што су знали да ће изгубити власт. Они знају, ако не буде више рата, изгубиће мјеста. Знају да ће цијели њихов систем пасти и зато се толико јако залажу за рат. Али они не одлучују. Гледајте цијелу посљедњу годину, сви ти пројекти око неке врсте европске војске, стратешке аутономије, су пропали. Тако да, упркос њиховим изјавама, тога неће бити. Најинтересантније је видјети шта пропагирају Америка, Кина, Индија, што се тиче Украјине или Израела. Сада имају велики утицај на ситуацију.

Да ли је вашим политичарима јасно да Русија никада неће дозволити европске мировне снаге у Украјини?

- Не. Французи су најконзервативнији народ у Европи. Они мисле да су још увијек велики народ као у вријеме Де Гола. Нису разумјели да је Француска, што је рекао историчар Марк Блок, од велике силе, од Другог свјетског рата, постала средња сила. Не виде да је „деголизам“ био само тренутак. Али чак и Де Гол је знао да не може без других сила. Мисле да су и даље велика сила, да ће моћи на старим принципима да ријеше проблеме на Балкану, свуда у свијету. А Русија је „мала“ земља, има „само“ 140 милиона становника. Не знају да Русија формира сваке године пет пута више инжењера него Француска. То не виде и не занима их. Више воле да се враћају својој носталгији о великој Француској.

Можда ће их освјестити америчке царине. Да ли грађани схватају да ће морати да дају свој новац за развојне пројекте наоружања и да ће америчке енергенте плаћати скупље од Американаца, да ће радити за другог, а не за себе?

- То је баш тако. Жан Моне, кога смо представљали као слободног човјека који је створио Европску заједницу, био је амерички човјек, историчари су то доказивали. Кад Трамп каже Европљанима, морате у сљедећих 10 година да инвестирате 600 милијарди долара, нареди ЕУ да мора да купује амерички гас који је четири пута скупљи него руски, то је катастрофа. И на еколошком плану. То Трамп ради зато што је на линији свих Американаца који бране свој интерес и то каже врло евидентно. Исто су говорили, од Рузвелта преко Картера, Буша. Сви су рекли да је Европа само њихова десна рука. Бжежински доказује да је Европа Америци само нека врста везе, релације између ње и Азије. Од 1945. је само нека врста, малог додатка, окућнице која се прикључује Америци. Али то Европљани не виде.

Подсјећате на вијековне везе Срба и Француза. Недавно сте наше сународнике први пут у историји окупили на великом догађају у француском Сенату, како сте то успјели?

- Тај догађај је добар примјер пријатељства, мој пријатељ Саша Пешић и ја организовали смо велику конференцију о пријатељству између Француске и Србије. Помогао нам је сенатор из Националног окупљања, али имамо пријатеље у свим партијама. У Социјалистичкој је млади Александар Пантелић. Предсједник Савеза Срба у Француској, Ромео Милошевић је код републиканца. А у марту су локални избори, надамо се првом француском градоначелнику српског поријекла.

Плод мог дугогодишњег рада је и нова књига „Осам вијекова пријатељства између Француске и Србије“. Излази у октобру, надам се да ће бити преведена на српски и представљена у Србији. Ићи ћу по цијелој Француској, Стразбур, Лион, Марсеј и Бордо, већ су заказани.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.