Александар Шапић, легенда ватерпола и предсједник општине Нови Београд, за Глас Српске: Моје медаље су два пута победиле

Рођен да успије и да људе чини срећним. Нацији је доносио радост у најтежа времена враћајући се са свих страна свијета окићен медаљама, обично онима највећег сјаја. Када је прије осам година чувену капицу са бројем 10 оставио на дну базена кренуо је супротним путем.

Одличја је вратио највреднијем што нација има, дјеци, дајући залог за њихову срећнију будућност. Легендарни ватерполиста Александар Шапић и у фотељи предсједника општине Нови Београд наставља да корача старим путем показујући као некад у базену да је велики, другачији и племенит.

* ГЛАС: Једна од топ тема су избори у Олимпијском комитету Србије. За Вас су рекли да не испуњавате услове, иако по томе ни актуелни предсједник Владе Дивац не би могао да буде на тој функцији?

ШАПИЋ: Заиста се не бих много враћао на ту тему. Ако су они одлучили да немам квалификације за то место онда то морам да прихватим иако сам цели живот провео у базену, а и сада радим компликованије послове. Кажу да не испуњавам поједине услове, да нисам 15 година на функцији у неком спортском савезу. Ако је тако онда у реду, не бих се више враћао на ту тему.

* ГЛАС: Ово Вам је други мандат на мјесту предсједника општине Нови Београд. Како оцјењујете 2016. годину и јесте ли задовољни постигнутим резултатима?

ШАПИЋ: Грађани су нам дали подршку други пут заредом што је потврда доброг рада. Доста теже је успети на изборима када ниси члан неке странке. Изабрао сам такав пут, да преко удружења грађана "За наш град" покушам да се изборим и победим што сам на крају успео. Нисам могао да прихватим неке ствари у странци и мислим да је овако много боље. Тежи пут је често исправнији, а и мој случај је то показао. Радимо добро, а резултати су евидентни чим су нас грађани Новог Београда поново изабрали.

* ГЛАС: Имате ли амбицију да будете градоначелник Београда?

ШАПИЋ: Наравно. Три године сам помагао градоначелнику Драгану Ђиласу као први асистент, а кандидоваћу се да самостално обављам ту функцију. Мало је компликовано, јер је избор градоначелника Београда специфичан. Гласа се за изборну листу, а не за једно име па се онда у Градској скупштини већином гласова бира први човек града. Поново је то за мене отежавајућа околност, јер нисам страначка личност, али нећу одустати.

* ГЛАС: Иако сте се бавили врхунским спортом успјели сте да завршите факултет, магистрирате и на крају докторирате. Колико Вам је тај пут био тежи с обзиром на обавезе које сте имали у ватерполу?

ШАПИЋ: Завршио сам индустријски менаџмент 2003. године. Тада се појавио Универзитет "Браћа Карић" који је био доста другачији по систему рада што ми је због много обавеза била олакшавајућа околност. Студије сам почео у Бечеју још док сам играо тамо, али ми у студентској служби нису оверили семестар због изостанака иако сам играо неке важне утакмице за репрезентацију. Тада није било слуха за спортисте и морао сам да се пребацим на други факултет. Уз много одрицања успео сам да добијем диплому са 25 година, а касније сам то само надограђивао.

* ГЛАС: Ватерполо је с те стране специфичан спорт и већина играча је факултетски образована. Постоји ли неки посебан разлог?

ШАПИЋ: И у другим спортовима има много интелектуалаца који су стекли дипломе. Моје објашњење је да је ватерполо спорт из урбаних средина па можда из тог разлога велики број играча улаже и у образовање. Мада, то је индивидуална ствар и питање свести и жеље да се образујеш и улажеш у себе. Увек сам тежио томе да се школујем упоредо са ватерполом који је толико година био најважнија ствар у мом животу.

* ГЛАС: Поред Вас у политици су тренутно бивши ватерполисти Вања Удовичић и Славко Гак. Како то коментаришете?

ШАПИЋ: Њихове функције ипак нису толико политичке као моја. Вања је министар за спорт и само поље деловања му је у вези са оним што је радио цели живот тако да он није толико у политици. Слично је и са Славком, јер је он градски секретар за спорт у Београду и бави се само спортским питањима, док је опис мог посла доста шири са компликованијом проблематиком.

* ГЛАС: Фондација "Буди хуман Александар Шапић" ради велике ствари на пољу хуманитарног рада. Јесте ли задовољни оним што сте и на том пољу постигли и шта Вас је нагнало да се одрекнете богате колекције медаља у хуманитарне срхе?

ШАПИЋ: Одлучио сам се на тај корак како бих дао пример другима и испоставило се да је то био прави потез. Медаље су ми поред деце и породице највреднија ствар, а волим да кажем да су два пута победиле, први пут када су освојене и сада када сам на основу њих успео да помогнем деци и осталима којима је помоћ била неопходна. Имамо одличну статистику која је изложена на нашем сајту. Највише смо усмерени ка деци, помогли смо 87 малишана и 42 одраслих, успели смо да прикупимо средства за још неке посебне акције, удружења и установе. Рад је транспарентан, све је доступно грађанима, пресрећан сам како све иде и захвалан добрим људима који су показали хуману страну.

* ГЛАС: Ватерполо репрезентација Србије дочекала је и олимпијско злато. Може ли се рећи да су ти успјеси феномен када се узме у обзир стање у клубовима, беспарица и лоша инфраструктура?

ШАПИЋ: Није феномен, јер је то плод стручног рада и предодређености људи са овог поднебља за тај спорт. Ватерполо има изузетно дугу традицију у Србији, произвели смо много асова, а и из године у годину долазе нови момци који касније постају кичма репрезентације. Чињеница је да немамо добре услове, да клубови једва преживљавају и да нешто мора да се промени. Цели српски ватерполо свет апелује на то па се надам да ће доћи до побољшања. До тада морамо и даље да остане алхемичари.

* ГЛАС: Недавно су се од националне капице опростили Живко Гоцић и Слободан Никић. Јесте ли поносни на ову генерацију која је у Рију била најбоља?

ШАПИЋ:  Жиле и Боба су одлични момци и драго ми је што су се опростили на такав начин. Заслужили су све што им се десило па на крају и онај спектакл. Поносан сам на њих и на све момке који су у Рију освојили злато. Издржали су велики притисак, пребродили тешкоће и на крају дошли до медаље коју смо дуго чекали. Ако није пошло за руком мојој генерацији, морало је њима.

Посебна веза са РС

* ГЛАС: На "Гласовој" манифестацији Избор десет најбољих спортиста РС сте имали најтоплији могући дочек. Колико Вам значи подршка из РС коју сте имали и као професионални спортиста?

ШАПИЋ: Организација је била одлична и атмосфера веома лепа. Сваки долазак овде ми изузетно прија и увек говорим да РС не сматрам другом државом, већ је осећам као своју. Драго ми је што сам поново дошао и био у друштву легенди нашег спорта попут Предрага Даниловића и осталих.

Промоција Београда

* ГЛАС: Београд ће наредне године бити домаћин Фајнал фора кошаркашке Евролиге. Колико ће такав догађај значити за промоцију престонице Србије?

ШАПИЋ: У тим случајевима увек гледам корист коју ће имати народ. Наши људи имаће прилику да код куће виде најбоље кошаркаше Европе, а још ако зарадимо нешто од доласка страних навијача биће одлично. Сигурно је да ће Београд тих дана бити главна тема кошаркашке јавности. Било би савршено и када би Србија имала свог представника на завршном турниру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.