Aleksandar Šapić, legenda vaterpola i predsjednik opštine Novi Beograd, za Glas Srpske: Moje medalje su dva puta pobedile

Rođen da uspije i da ljude čini srećnim. Naciji je donosio radost u najteža vremena vraćajući se sa svih strana svijeta okićen medaljama, obično onima najvećeg sjaja. Kada je prije osam godina čuvenu kapicu sa brojem 10 ostavio na dnu bazena krenuo je suprotnim putem.

Odličja je vratio najvrednijem što nacija ima, djeci, dajući zalog za njihovu srećniju budućnost. Legendarni vaterpolista Aleksandar Šapić i u fotelji predsjednika opštine Novi Beograd nastavlja da korača starim putem pokazujući kao nekad u bazenu da je veliki, drugačiji i plemenit.

* GLAS: Jedna od top tema su izbori u Olimpijskom komitetu Srbije. Za Vas su rekli da ne ispunjavate uslove, iako po tome ni aktuelni predsjednik Vlade Divac ne bi mogao da bude na toj funkciji?

ŠAPIĆ: Zaista se ne bih mnogo vraćao na tu temu. Ako su oni odlučili da nemam kvalifikacije za to mesto onda to moram da prihvatim iako sam celi život proveo u bazenu, a i sada radim komplikovanije poslove. Kažu da ne ispunjavam pojedine uslove, da nisam 15 godina na funkciji u nekom sportskom savezu. Ako je tako onda u redu, ne bih se više vraćao na tu temu.

* GLAS: Ovo Vam je drugi mandat na mjestu predsjednika opštine Novi Beograd. Kako ocjenjujete 2016. godinu i jeste li zadovoljni postignutim rezultatima?

ŠAPIĆ: Građani su nam dali podršku drugi put zaredom što je potvrda dobrog rada. Dosta teže je uspeti na izborima kada nisi član neke stranke. Izabrao sam takav put, da preko udruženja građana "Za naš grad" pokušam da se izborim i pobedim što sam na kraju uspeo. Nisam mogao da prihvatim neke stvari u stranci i mislim da je ovako mnogo bolje. Teži put je često ispravniji, a i moj slučaj je to pokazao. Radimo dobro, a rezultati su evidentni čim su nas građani Novog Beograda ponovo izabrali.

* GLAS: Imate li ambiciju da budete gradonačelnik Beograda?

ŠAPIĆ: Naravno. Tri godine sam pomagao gradonačelniku Draganu Đilasu kao prvi asistent, a kandidovaću se da samostalno obavljam tu funkciju. Malo je komplikovano, jer je izbor gradonačelnika Beograda specifičan. Glasa se za izbornu listu, a ne za jedno ime pa se onda u Gradskoj skupštini većinom glasova bira prvi čovek grada. Ponovo je to za mene otežavajuća okolnost, jer nisam stranačka ličnost, ali neću odustati.

* GLAS: Iako ste se bavili vrhunskim sportom uspjeli ste da završite fakultet, magistrirate i na kraju doktorirate. Koliko Vam je taj put bio teži s obzirom na obaveze koje ste imali u vaterpolu?

ŠAPIĆ: Završio sam industrijski menadžment 2003. godine. Tada se pojavio Univerzitet "Braća Karić" koji je bio dosta drugačiji po sistemu rada što mi je zbog mnogo obaveza bila olakšavajuća okolnost. Studije sam počeo u Bečeju još dok sam igrao tamo, ali mi u studentskoj službi nisu overili semestar zbog izostanaka iako sam igrao neke važne utakmice za reprezentaciju. Tada nije bilo sluha za sportiste i morao sam da se prebacim na drugi fakultet. Uz mnogo odricanja uspeo sam da dobijem diplomu sa 25 godina, a kasnije sam to samo nadograđivao.

* GLAS: Vaterpolo je s te strane specifičan sport i većina igrača je fakultetski obrazovana. Postoji li neki poseban razlog?

ŠAPIĆ: I u drugim sportovima ima mnogo intelektualaca koji su stekli diplome. Moje objašnjenje je da je vaterpolo sport iz urbanih sredina pa možda iz tog razloga veliki broj igrača ulaže i u obrazovanje. Mada, to je individualna stvar i pitanje svesti i želje da se obrazuješ i ulažeš u sebe. Uvek sam težio tome da se školujem uporedo sa vaterpolom koji je toliko godina bio najvažnija stvar u mom životu.

* GLAS: Pored Vas u politici su trenutno bivši vaterpolisti Vanja Udovičić i Slavko Gak. Kako to komentarišete?

ŠAPIĆ: Njihove funkcije ipak nisu toliko političke kao moja. Vanja je ministar za sport i samo polje delovanja mu je u vezi sa onim što je radio celi život tako da on nije toliko u politici. Slično je i sa Slavkom, jer je on gradski sekretar za sport u Beogradu i bavi se samo sportskim pitanjima, dok je opis mog posla dosta širi sa komplikovanijom problematikom.

* GLAS: Fondacija "Budi human Aleksandar Šapić" radi velike stvari na polju humanitarnog rada. Jeste li zadovoljni onim što ste i na tom polju postigli i šta Vas je nagnalo da se odreknete bogate kolekcije medalja u humanitarne srhe?

ŠAPIĆ: Odlučio sam se na taj korak kako bih dao primer drugima i ispostavilo se da je to bio pravi potez. Medalje su mi pored dece i porodice najvrednija stvar, a volim da kažem da su dva puta pobedile, prvi put kada su osvojene i sada kada sam na osnovu njih uspeo da pomognem deci i ostalima kojima je pomoć bila neophodna. Imamo odličnu statistiku koja je izložena na našem sajtu. Najviše smo usmereni ka deci, pomogli smo 87 mališana i 42 odraslih, uspeli smo da prikupimo sredstva za još neke posebne akcije, udruženja i ustanove. Rad je transparentan, sve je dostupno građanima, presrećan sam kako sve ide i zahvalan dobrim ljudima koji su pokazali humanu stranu.

* GLAS: Vaterpolo reprezentacija Srbije dočekala je i olimpijsko zlato. Može li se reći da su ti uspjesi fenomen kada se uzme u obzir stanje u klubovima, besparica i loša infrastruktura?

ŠAPIĆ: Nije fenomen, jer je to plod stručnog rada i predodređenosti ljudi sa ovog podneblja za taj sport. Vaterpolo ima izuzetno dugu tradiciju u Srbiji, proizveli smo mnogo asova, a i iz godine u godinu dolaze novi momci koji kasnije postaju kičma reprezentacije. Činjenica je da nemamo dobre uslove, da klubovi jedva preživljavaju i da nešto mora da se promeni. Celi srpski vaterpolo svet apeluje na to pa se nadam da će doći do poboljšanja. Do tada moramo i dalje da ostane alhemičari.

* GLAS: Nedavno su se od nacionalne kapice oprostili Živko Gocić i Slobodan Nikić. Jeste li ponosni na ovu generaciju koja je u Riju bila najbolja?

ŠAPIĆ:  Žile i Boba su odlični momci i drago mi je što su se oprostili na takav način. Zaslužili su sve što im se desilo pa na kraju i onaj spektakl. Ponosan sam na njih i na sve momke koji su u Riju osvojili zlato. Izdržali su veliki pritisak, prebrodili teškoće i na kraju došli do medalje koju smo dugo čekali. Ako nije pošlo za rukom mojoj generaciji, moralo je njima.

Posebna veza sa RS

* GLAS: Na "Glasovoj" manifestaciji Izbor deset najboljih sportista RS ste imali najtopliji mogući doček. Koliko Vam znači podrška iz RS koju ste imali i kao profesionalni sportista?

ŠAPIĆ: Organizacija je bila odlična i atmosfera veoma lepa. Svaki dolazak ovde mi izuzetno prija i uvek govorim da RS ne smatram drugom državom, već je osećam kao svoju. Drago mi je što sam ponovo došao i bio u društvu legendi našeg sporta poput Predraga Danilovića i ostalih.

Promocija Beograda

* GLAS: Beograd će naredne godine biti domaćin Fajnal fora košarkaške Evrolige. Koliko će takav događaj značiti za promociju prestonice Srbije?

ŠAPIĆ: U tim slučajevima uvek gledam korist koju će imati narod. Naši ljudi imaće priliku da kod kuće vide najbolje košarkaše Evrope, a još ako zaradimo nešto od dolaska stranih navijača biće odlično. Sigurno je da će Beograd tih dana biti glavna tema košarkaške javnosti. Bilo bi savršeno i kada bi Srbija imala svog predstavnika na završnom turniru.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.