Aлександар Боцан Харченко: Русија није добила позив за разговоре у Бутмиру

Састанак у Бутмиру је иницијатива NATO-а и ЕУ и ми самим тим нисмо добили позив. Знамо да ће на састанку у Бутмиру бити лидери осам политичких странака и да је смисао иницијативе успостављање дијалога, али што се тиче садржаја "пакета", који ће бити понуђен, нисмо упућени у његове детаље. У сваком случају, то је иницијатива ЕУ и NATO-а. Ми смо увијек били за успостављање дијалога, јер је то јединствен механизам за рјешавање питања у овој земљи.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" изјавио нови амбасадор Руске Федерације у БиХ Aлександар Боцан Харченко.

Он је истакао да Устав и његове измјене ни у ком смислу не могу да буду допунски услов за транзицију OHR-а, јер је у међународној заједници договорено да је услов за његово затварање испуњавање задатих услова.

* ГЛAС: Недавно сте дошли у БиХ, какво је Ваше мишљење о ситуацији у земљи?

ХAРЧЕНКО: Иако сам одскора у БиХ, упознат сам са ситуацијом у овој земљи у којој се осјећам као код куће. Што се тиче политичких ствари у БиХ, разумно је да још увијек има политичких тензија и противрјечности, па унутрашњи политички дијалог не иде како бисмо хтјели. Поздравили смо договоре "прудске тројке", која је дошла до позитивних корака који се тичу и испуњавања услова Савјета за примјену мира (PIC), такозваних услова и циљева "пет плус два". Испуњавање тих задатака је неопходно за затварање OHR-а и преузимање мисије Европске уније. Нажалост, тај дијалог више не постоји, што је разочаравајуће, и неопходно је што прије успоставити тај дијалог. Многа питања и унутрашње тензије превасходно морају да се рјешавају унутар земље, међу политичарима и у институцијама БиХ, како на нивоу БиХ, тако и на ентитетским. Поред свега, ситуација у БиХ се промијенила и много се разликује у односу на ону каква је била послије сукоба. Земља је стабилна и не вјерујемо да постоје тензије које би довеле до дезинтеграције земље. Сада је врло важно очување Дејтона и његова имплементација. Битно је очување државне конструкције земље као државе састављене од два ентитета. У том оквиру могуће је преговарање, али уз уважавање интереса свих, уз уважавање интереса свих уставних народа и уважавање два ентитета. Без овога не може доћи до побољшавања ситуације и позитивног продора напријед. Русија сматра да је земља стабилна, али јој је неопходан корак напријед уз поштовање свих представника институција у БиХ и два ентитета. Треба побољшати функционисање централне власти, али уз уважавање ентитета и Дејтонског споразума.

* ГЛAС: Какав је став Русије о састанку који ће се под окриљем СAД и ЕУ одржати у петак у војној бази Бутмир у Сарајеву са лидерима осам политичких странака у БиХ?

ХAРЧЕНКО: Ми сада чекамо. Познато је да је састанак заједничка иницијатива СAД и ЕУ. Ово није састанак који је иницирао PIC. Речено је да тамо има ствари које су везане за перспективу државе за чланство у ЕУ, као и оних које су везане за улазак у NATO. Ово није наша ствар, јер Русија није чланица ни ЕУ, ни NATO-а и ту немамо никакву улогу. Представник ЕУ Золтан Мартинуш је рекао да је Русија информисана о овом састанку. Као чланица PIC-а добили смо информацију о састанку у Сарајеву, као и у Бриселу и Москви. Знамо да ће на састанку бити лидери осам политичких странака, да је смисао иницијативе успостављање дијалога, али што се тиче садржаја "пакета", који ће бити понуђен, нисмо упућени у његове детаље. У сваком случају, то је иницијатива ЕУ и NATO-а. Ми смо увијек били за успостављање дијалога, јер је то јединствен механизам за рјешавање питања у овој земљи. Што се тиче "пет плус два" услова, што је сада најважније питање, уколико дође до напретка, то ћемо поздравити. Уколико се ријеши питање војне и државне имовине, онда PIC може рећи да је план испуњен и то је основ да PIC може донијети одлуку о затварању OHR-а и његовој транзицији ка мисији ЕУ. Из штампе смо сазнали да би могло бити ријечи и о Уставу БиХ. Устав и његове измјене ни у ком смислу не могу да буду допунски услов за транзицију OHR-а, јер је у међународној заједници договорено да је услов за његово затварање испуњавање задатих услова. Што се тиче промјена Устава, оне могу да буду усаглашене само на основу консензуса унутар БиХ. Мора да дође до сагласности свих. О овоме у БиХ постоји много размимоилажења и различитих ставова. Сигурно је тешко доћи до консензуса, те стога сада није вријеме за промјену Дејтона. Уколико се деси компромис и договор на бази консензуса, немамо ништа против, али то мора да буде консензусом и без мијешања међународне заједнице. Наметање није прихватљиво и не може да буде гарант за неки прогрес у БиХ.

* ГЛAС: Да ли су представници Руске Федерације добили позив на састанак у Бутмиру?

ХAРЧЕНКО: То је иницијатива NATO-а и ЕУ и ми самим тим нисмо добили позив.

* ГЛAС: Били сте и члан руске делегације на преговорима у Дејтону. Не чини ли Вам се да овај састанак помало личи на "Мини Дејтон"?

ХAРЧЕНКО: Ситуација у БиХ је сасвим другачија извана и унутра. Све тешкоће које БиХ има мислим да не може отклонити један састанак. Не бих правио паралеле, јер ситуација сада и она када је одржан Дејтон је сасвим другачија. Сада је много боља. Није вријеме да дође до некаквог "Дејтона 2".

* ГЛAС: Да ли се међународна заједница, по Вашој оцјени, превише петља у ситуацију у БиХ, поготово ако ће на састанку у Бутмиру бити ријечи и о измјенама Устава?

ХAРЧЕНКО: Већ неколико година сматрамо да је вријеме за транзицију OHR-а дошло. И сада је вријеме за транзицију, јер је ситуација у земљи доста стабилна. Дошло је до изричите неопходности промјене односа и дјеловања међународне заједнице. Садашња ситуација нема везе са оном из 1996. или 1997. године. Међународна заједница мора углавном, а можда и једино да буде савјетодавац, а не фактор мијешања у ситуацију у БиХ и наметања рјешења. Све одлуке од пресудног значаја као што су промјене Устава морају да буду домаћи производ. Морају да буду производ до кога се дошло консензусом и сагласношћу свих у БиХ.

* ГЛAС: Да ли ће ускоро доћи до укидања OHR-а и постоји ли хитна потреба да се то деси до краја ове године?

ХAРЧЕНКО: Постоји хитна потреба да PIC донесе одлуку о томе. Ми се надамо да ће до тога доћи на сљедећем засједању PIC-а у новембру. Међутим, то не зависи само од Русије и вјерујем да ће та одлука бити донесена уз сагласност PIC-а. У оквиру PIC-а Русија се залаже за затварање OHR-а. Транзиција OHR-а у канцеларију ЕУ би значила промјену дјеловања међународне заједнице.

* ГЛAС: Када је ријеч о "бонским овлашћењима", какав је Ваш став по том питању?

ХAРЧЕНКО: "Бонска овлашћења" сада не долазе у обзир, јер су само препрека развоју дијалога у БиХ. Испољавање неких наметнутих рјешења не доприноси стабилизацији односа ни подстицању дијалога. Треба да се договоримо да "бонска овлашћења" замрзнемо све док постоји OHR. Послије затварања OHR-а никаква "бонска овлашћења" не треба да постоје. ЕУ ће дјеловати без икаквих "бонских овлашћења". Сматрамо да Савјет безбједности, уколико буде донесена одлука о затварању OHR-а, треба да је потврди. И послије затварања OHR-а Савјет безбједности треба да стоји иза БиХ, али не у смислу да се мијеша у сва питања у овој земљи. Сада се OHR у 70 одсто случајева бави питањима из домена "микроменаџмента". Укључивање у све институције и све сфере дјеловања није добро и та питања треба да се рјешавају унутар земље.

* ГЛAС: Нисте били присутни када су наметнуте одлуке о "Електропреносу БиХ". Према нашим информацијама, издвојили бисте мишљење када је ријеч о наметнутим одлукама високог представника?

ХAРЧЕНКО: Нисам био ту, али ту је био мој замјеник. У праву сте када говорите о издвојеном мишљењу за "Електропренос БиХ". То јесте важно питање, али спада у домен оних које треба да рјешавају стручњаци унутар земље, економским мјерама. Предсједник Владе РС је отворен за дијалог и сматрам да се унутар земље морају договорити да се овај проблем ријеши. Наш став у вези са одлукама високог представника за "Електропренос" је на линији нашег односа према бонским овлашћењима. Ми не подржавамо и нећемо подржавати бонска овлашћења.

* ГЛAС: Каква је ситуација у БиХ у односу на земље региона?

ХAРЧЕНКО: Мада се чују мишљења да БиХ заостаје за регионом, сматрам да и у БиХ има напретка и да иде заједно са својим комшијама. Сматрам да БиХ не заостаје за регионом.

Лавров

* ГЛAС: Када можемо да очекујемо да министар спољних послова Русије Сергеј Лавров посјети БиХ?

ХAРЧЕНКО: Са наше стране постоји велика жеља да до посјете дође. Сада припремамо ту посјету и вјерујем да нећемо дуго чекати на њу. Није добро у току припрема објелодањивати тај датум, али вјерујем да ће до посјете доћи ускоро.

Чланство у NATO

* ГЛAС: Политичари у РС сматрају да би улазак БиХ у NATO требало провјерити референдумом. Какав је Ваш став о томе?

ХAРЧЕНКО: Без жеље да наметнем своје мишљење, сматрам да је укључивање у ЕУ и NATO суверена ствар сваке државе. Ту не желимо да се мијешамо. Што се тиче чланства у ЕУ, сматрамо да то чланство није препрека развоју билатералних односа. Има добрих примјера када земља постане чланица ЕУ да се билатерални односи добро развијају. Што се тиче чланства у NATO-у, то ће рјешавати народи унутар БиХ. Међутим, општи је став Русије да не сматрамо да ширење NATO-а иде у прилог стабилизацији и безбједности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.