Aлехандро Енрике Aлваргонзалес Сан Мартин: Међународна заједница не може и не треба да намеће рјешења

Међународна заједница не може и не треба да намеће ствари. Наметнути устав је као устав који се рађа рањен, ако не мртав. Политичке странке у БиХ су те које треба да ураде овај посао.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" амбасадор Шпаније у БиХ Aлехандро Aваргонзалес Сан Мартин.

* ГЛAС: Управо су завршени избори у БиХ. Који су то приоритети који се сада очекују?

СAН МAРТИН: Чини се очигледно да је први приоритет формирање власти у ентитетима и на државном нивоу. Послије тога би ЕУ жељела да види да се усвајају споразуми којима би се ријешила нека хитна и још неријешена питања, као што су уставне промјене у смислу назначеном од стране Савјета Европе, усвајање закона о попису, подјела државне имовине, успостављање механизма којим би се ријешиле дисфункције у реализацији спољне политике и наравно, реформе које ће од БиХ направити функционалну и ефикасну државу, на начин да се учврсти европска перспектива и ухвати одговарајући ритам. БиХ је направила важне ствари и у сљедећем периоду треба направити дефинитивне кораке ка својој самоодрживости, свом институционалном напретку, свом економском просперитету и својој дефинитивној нормализацији, што ће завршити њеним уласком у евроатлантске институције.

* ГЛAС: Још увијек нису потврђени изборни резултати, али се побједници знају. Како гледате на резултате избора?

СAН МAРТИН: У питању су резултати какве је жељело становништво БиХ и због тога су добри. Страни посматрач не може да тежи да његово мишљење буде изнад мишљења грађана ове државе. Изражавам своје поштовање према направљеном избору и честитам.

* ГЛAС: СНСД је у РС однио убједљиву побједу на свим нивоима и добио највише гласова у БиХ?

СAН МAРТИН: Мој одговор је исти. Честитам СНСД-у као и другим странкама на овој прослави демократије, која је дан избора. Сада је очекивано да сви буду на висини своје одговорности у РС и остатку БиХ. Исто бих рекао и за сваку другу странку која је добила подршку грађана. Само једна напомена, коју дајем уз понизност некога ко не треба да даје лекције никоме, демократски легитимитет се стиче на изборима, али се обезбјеђује и одржава вршењем припадајућих функција. Сигуран сам да ће тако сви поступити.

* ГЛAС: Грађани БиХ са нестрпљењем чекају безвизни режим и томе је дао подршку Европски парламент. Када ће се то десити?

СAН МAРТИН: Не усуђујем се да прогнозирам датуме, али вас увјеравам да моје жеље иду у правцу да се то одмах одобри, још јуче, ако може.

* ГЛAС: Колико БиХ, по Вашој оцјени, на њеном европском путу смета чињеница да је и 15 година послије Дејтона у овој земљи присутан OHR ?

СAН МAРТИН: OHR је основан у изузетним околностима које, по мом мишљењу, мало помало остају иза нас. Због њеног изузетног карактера можемо да претпоставимо да су у тренутку оснивања Канцеларије потписници Дејтонског споразума сматрали да ће ситуација еволуирати до тачке када OHR више неће бити потребан. Мислим да та еволуција тече превише споро и да је то разлог што је канцеларија још присутна. Такође мислим да се међународна заједница треба прилагодити једној новој стварности и размислити о предностима и недостацима начина на који је сада структурисана. Сви желимо да OHR нестане зато што би то значило да смо постигли успјех у БиХ и искрено не вјерујем да је тај тренутак превише далеко, али се исто тако и не усуђујем да говорим о роковима. Данас посматрамо начин на који смо из пријашње фазе контроле прешли у другу фазу, коју бисмо могли назвати фазом "надгледања". Ствари у ЕУ теку на начин да је јасно како се крећемо ка јачању EUSR-а. Другим ријечима, ствари се крећу у добром смјеру, али можда у ритму споријем од жељеног.

* ГЛAС: Да ли постојећа уставна рјешења са интервенцијом на Уставу која се односи на пресуду Европског суда за људска права може да одведе БиХ у ЕУ?

СAН МAРТИН: Устав БиХ треба да се прилагоди пресуди. Ово је обавезан услов, који ће без сумње створити повољан амбијент, али то није довољно. Улазак у ЕУ захтијева да се уложи огроман напор у прилагођавање институција, процеса доношења одлука, администрације и законодавства захтјевима ЕУ. Допустите ми да вас подсјетим да је Шпанија преговарала десет година. Сјећам се да је посљедњих дана тих преговора требало измијенити одредбу о колачима од соје или нешто слично, у такве детаље смо улазили. Има и политичких услова или исто тако и техничких. Тешко је, али вриједи труда.

* ГЛAС: Када је о уставним рјешењима ријеч, да ли ће ЕУ и међународна заједница предлагати нека рјешења попут "Бутмирског пакета" или ће домаћим снагама оставити да се договоре о томе?

СAН МAРТИН: Рјешење се не може постићи без консензуса међу политичком елитом у БиХ. У том смислу будућност земље је у њиховим рукама. Улога међународне заједнице не може се састојати у завртању руку било коме. Наиме, у зависности од ставова једних или других можемо подржати, чак и сугерисати или понудити алтернативе или помоћи, али Устав БиХ јасно назначава процедуру реформе истог, каже да је то интерно питање и то треба поштовати.

* ГЛAС:Да ли ће међународна заједница наметати било каква рјешења ?

СAН МAРТИН: Међународна заједница не може и не треба да намеће ствари. Наметнути устав је као устав који се рађа рањен, ако не мртав. Политичке странке у БиХ су те које треба да ураде овај посао. Треба да преговарају и разговарају без престанка и, понављам, међународна заједница ће бити близу да пружи сву помоћ која затреба. Међутим, ријечи попут "наметања или "радикалније интервенције" су неприкладне и контрапродуктивне. Радије бих говорио о "мјерама повјерења", о "стварању климе дијалога", о разумијевању.

* ГЛAС: Република Српска је донијела Закон о државној имовини, у којем је остављен простор за договоре о том питању са ФБиХ и заједничким институцијама БиХ?

СAН МAРТИН: У првом реду тај закон није на снази и мени се чини погрешним инсистирање на њему. Једнострани потези у овој области не могу да произведу ништа осим проблема који нипошто не иду на руку ни Републици Српској ни БиХ. У Шпанији имамо обичај да кажемо да је "гријешити људски, а исправљати грешке мудро". Мислим да је овај закон велика грешка, али се надам да ће мудрост власти ставити ствари на своје мјесто.

* ГЛAС: БиХ чека и изгласавање закона о попису становништва, који још увијек није потврдио Дом народа Парламента БиХ. До када би БиХ морала да донесе тај закон?

СAН МAРТИН: БиХ је једна од ријетких земаља свијета која нема попис становништва. Не испунити тај задатак значило би не испунити Споразум о стабилизацији и придруживању, значило би могућност да се суспендује Споразум, негативно кретање уназад. Попис је један од основних инструмената власти, за управљање, за планирање... Било би довољно да нови закон испуни стандарде ЕУ. Разумијем, с друге стране, разлоге због којих неки желе да одгоде његову изборну употребу и не чини ми се озбиљним проблемом, али мислим да се, како се каже, прстом не може покрити сунце.

Тероризам

* ГЛAС: Када је ријеч о безбједносној ситуацији у БиХ, како је коментаришете с обзиром на то да су је потресале акције неких радикалних група?

СAН МAРТИН: Тероризам је међународни феномен који се у овом глобализованом свијету креће као риба у води. Земље као што је моја и друге земље у Европи и цијелом свијету патиле су због његове бесмислене окрутности, због његовог лудила, недостатка принципа и хуманости. Тероризам је тиранија и сиромаштво. Да би се против њега борило, потребно је јединство свих. Снаге безбједности у том контексту раде добар посао и не треба да у том послу клону зато што је дошло до атентата или се појавила нека пријетња, управо обрнуто. С тим да искрено не мислим да у БиХ постоји већа пријетња него у другим земљама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.