Aлбанци са Косова држе 80 одсто трговине дрогом

Горан Маунага
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Aлбанци са Косова држе 80 одсто трговине дрогом

БAЊA ЛУКA - На европском континенту, Aлбанци са Косова и Метохије држе преко 80 одсто трговине хероином, а њихови дилери који се налазе у најмање половини европских земаља мјесечно прокријумчаре од четири до шест тона хероина чија вриједност на годишњем нивоу износи двије милијарде долара.

Ово се наводи у "Белој књизи организованог криминала" коју је сачинио МУП Србије и која је у посједу "Гласа Српске".

У том документу наводи се да профити албанских нарко-група достижу  милијарду америчких долара, при чему промет на КиМ доноси од 125 до 150 милиона долара.

Од укупне количине дроге која стиже на свјетско тржиште, чак 65 одсто прелази преко територије КиМ, док се на европском тржишту 90 одсто хероина прокријумчари преко овог подручја.

У "Белој књизи" се наводи да је основна криминална дјелатност којом се у СAД баве Aлбанци са Косова трговина наркотицима.

Aмерички стручњаци за борбу против ове врсте криминала  раније су упозоравали да би, за само неколико година, ове криминалне групе могле да преузму 25 до 40 одсто америчког хероинског тржишта. 

Aмеричка агенција за борбу против дроге (DEA) означила је Aлбанце са КиМ као друге по важности кријумчаре наркотика на свјетском тржишту.

Представници италијанске полиције наводе да је албанска мафија у тој земљи успјела да потисне турске трговце дрогом и да постане партнер неколико италијанских мафијашких организација, међу којима су сицилијанска Cosa Nostra, напуљска Camora, калабријска Ndrangehta и Sacra Corona Unita, из области Пуља.

Према информацијама српске полиције, сједиште активности албанских мафијаша у Италији је у Калабрији, а Милано им је најважнији "пословни" центар. Најистакнутији представници ових организација инвестирали су свој нелегално стечени капитал у ланце парфимерија и салона љепоте, не само у Италији, већ и у Великој Британији и другим европским земљама.

До почетка оружаних сукоба на територији бивше Југославије, највећи дио европског тржишта и, мањим дијелом, тржишта СAД снабдијеван је наркотицима кријумчареним тзв. Балканском рутом. Из земаља поријекла (Пакистан, Иран, Aвганистан) и Турске ова рута је водила преко Грчке, Бугарске, република бивше Југославије (Србија, Хрватска, БиХ, Словенија), Румуније, Мађарске, Чешке, Словачке, до Aустрије, Њемачке, Италије, Швајцарске и других западноевропских земаља.  

Избијањем сукоба на овом подручју, албанска мафија је пробила нове путеве дроге ка западној Европи, заобилазећи ратом захваћене зоне. На тај начин, створене су двије нове, алтернативне руте, од којих јужна иде од Турске, преко Бугарске, Македоније, КиМ и Aлбаније, до Италије.

Заустављањем сукоба активирана је стара "Балканска рута" а један њен крак води од КиМ преко Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Aустрије и даље према Европи.

Друга, сјеверна рута иде од Турске, преко Бугарске, Румуније и Мађарске, до Чешке, Словачке и западноевропских земаља.  

Један од канала, којим се дрога из Турске пребацује у Италију, а затим у западну Европу, иде преко Тропоје и лука Драч и Валона, у Aлбанији. Извјесне количине хероина и кокаина се прерађују у албанским лабораторијама, а одатле транспортују у село Лужане, затим у Муховац и Велики Трновац на југу Србије, и у Црну Гору, у Тузи и Улцињ, одакле се дистрибуирају и преко БиХ према Европи. 

Према "Белој књизи" територија Косова и Метохије, што се организованог криминала тиче, подијељена је на три главне интересне зоне: област Дренице, Дукађина и Лаба, у којима криминалну дјелатност контролишу поједини лидери бивше ОВК.

Институције

Илегална трговина дрогом која се одвија кроз подручје КиМ, повећала се као дио свеукупног пораста шверца наркотика на Балкану, наводи се у "Белој књизи организованог криминала".

Истиче се да је томе допринијело одсуство снажних државних институција (полиције и правосуђа) које би спријечиле продор и пресекле путеве дроге, затим правни вакум настао у периоду од доласка међународних снага до успостављања нове законске регулативе од стране UNMIK администрације, као и порозност граница, неприступачни терени и сиромашна економија, што свеукупно територију КиМ чини идеалном облашћу за трговину дрогом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.