Ако удахну највеће европске земље, и БиХ ће продисати

БАЊАЛУКА - Јачање евра у односу на друге валуте, а прије свега на долар, али и свака стабилизација економских прилика унутар еврозоне, а прије свега у Њемачкој, представља позитивне сигнале за домаћу привреду, која је и до сада дијелила судбину Старог континента.

Сматрају ово саговорници "Гласа Српске" коментаришући најновије промјене и трендове на финансијском тржишту, али и економске планове опоравка, али и безбједносног јачања који су из европских фиока принудно извучени након што је на власт у САД дошао Доналд Трамп.

Кажу да је много аспеката који су довели до тога да је вриједност европске заједничке валуте јуче прешла границу од 1,09 долара и тренутно се налази на највишем нивоу у посљедња четири мјесеца. Евро је само од почетка марта ове године порастао за пет одсто у односу на амерички долар, пошто су највеће економије еврозоне најавиле значајне издатке за војску и инфраструктуру од чак 800 милијарди и тиме подржале изгледе за привредни раст.

Наводе и да је овај раст вриједности евра једним дијелом резултат и недавне одлуке Европске централне банке (ЕЦБ) која је снизила каматну стопу на депозите за 25 базних поена на 2,5 одсто, сигнализирајући на овај начин да монетарни услови унутар еврозоне постају мање рестриктивни.

Декан Економског факултета Универзитета у Бањалуци Миленко Крајишник сматра да није дошло до јачања евра, како то неки наводе, већ до слабљења долара, које је, према његовом мишљењу - вјештачки изведено од стране актуелне америчке администрације.

Како је истакао, предсједник Доналд Трамп и екипа коју је окупио свјесно и плански ушла је у један процес девалвације - смањења вриједности долара, да би повећала извоз и смањила досадашњи трговински јаз и дефицит у робној размјени са Европском унијом. Каже да због тога не вјерује у "прави" раст вриједности евра.

- Када се отворе неки трговински ратови, као што то ради Америка, Вашингтону је у том случају важно да има нешто слабији долар. Све ово не значи много за БиХ, јер је наша трговинска размјена с њима минимална, занемарива, релативно скромна. Да којим случајем БиХ с њима има већу трговинску размјену, онда би то представљало велики проблем, јер би нас слабљење долара, односно јачање евра с којим је марка везана, довело у позицију да домаћа роба не би била конкурентна у САД, у односу на рецимо ону из Аргентине или рецимо Бразила - каже Крајишник.

Слично мишљење има и економиста Милош Грујић, наводећи да је пад долара прије свега узрокован царинским ратовима, али и најавом укидања досадашњих фискалних подстицаја у САД.

Додаје да Европа иде у другом правцу, а поготово Њемачка, у којој су најавили повећање јавне потрошње, попуштање фискалних правила, а што је пратио и раст камата на државне обвезнице.

- Све ово, заједно са очекивањима да ће у наредном периоду доћи до раста економија унутар кључних европских држава, утицало је на овај однос долара и евра. Такође, овоме треба додати и неко ново смањење каматних стопа од стране ЕЦБ, што би европским земљама требало да омогући још лакше и повољније задуживање. Како ће се све ово одразити на нас, на нашу домаћу привреду? Ако ништа друго, мислим да имамо чему да се надамо. Нама би највише одговарало да продише европска привреда, а поготово она њемачка. Ако наставе с овим трендовима, до тога би могло и доћи. Али видјећемо, ко зна шта сутра носи, јер се још ништа конкретно не дешава, већ се ради о најавама и плановима које тек треба реализовати - поручио је Грујић.

Оружјем до боље економије

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен недавно је изнијела план да буде прикупљено чак 800 милијарди евра током наредне четири године за финансирање плана за поновно наоружавање Европе. Она сматра да би ова средства могла покренути војну производњу, али и ојачати посрнулу европску привреду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.