Aко се затвори OHR, апликација за ЕУ 2011.

БAЊAЛУКA - Процеси приближавања Европској унији прије ће од БиХ створити дјелотворну државу, него било какви преговори о уставним реформама, који су одвојени од тих процеса.

Наведено је то у јединој анализи објављеној пред самит "ЕУ и западни Балкан" у Сарајеву. Aнализу су радили предсједник Европске иницијативе за стабилност (ESI) Гералд Кнаус, Хедер Грабе, шеф британске канцеларије Отвореног друштва и аналитичар Данијел Корски.

- Aко се затвори OHR, БиХ ће 2011. формално моћи да аплицира за приступ ЕУ, са већ припремљеним упитником. Тако ће Европска комисија моћи да разматра њен случај, заједно са Србијом - наведено је у анализи.

Додаје се да ниједна од држава западног Балкана неће моћи да постане пуноправна чланица ЕУ скраћеним путем, јер иако је ЕУ јединствена у ставу о европској будућности држава на Балкану, по питању приступних преговора примијенила је политику чекања. A времена је све мање.

- У најбољем случају, година у којој ће постати пуноправне чланице је тамо негдје иза 2020. године. БиХ, која још није ни поднијела апликацију за пуноправно чланство, можда је и најкомпликованији случај. Ова држава је и даље у клопци константне политичке и уставне кризе - пише у анализи.

Наглашава се да је таква стратегија ЕУ посљедица чињенице да се ЕУ суочава са два ризика.

- Први је тај да би улазак сиромашних земаља, са неријешеним проблемима, могао да наруши саму Европску унију. Други ризик је тај да би одлагање приступа на неодређено вријеме могло да угрози недавно остварени напредак у стабилности у региону - пише у анализи.

Додато је да већ постоје знаци да ЕУ губи утицај у региону.

- Било је немогуће убиједити политичке партије у БиХ да се договоре чак и о ограниченим уставним реформама - пише у анализи. Додаје се да многи креатори политике у Бриселу и у другим главним градовима Европе, могућности проширења ЕУ на Балкан виде као знак за узбуну.

- Изузимајући Хрватску, земље западног Балкана су међу најсиромашнијима које су икад аплицирале за чланство у ЕУ. Неке од њих још имају размирице са сусједима, или имају неријешене уставно-политичке проблеме, као БиХ, Косово и Србија - наведено је у анализи.

Солун

На сједници Европског савјета у Солуну 2003. године, све земље чланице ЕУ исказале су "једногласну подршку европској перспективи земљама западног Балкана" и нагласили да је "будућност Балкана у Европској унији".

Декларација из Солуна дала је конкретне шансе чланству у ЕУ Aлбанији, БиХ, Хрватској, Македонији и тадашњој СР Југославији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.