Ако неће БиХ да их тужи, може Србија

БАЊАЛУКА - Високи представници и поједине земље чланице Савјета за примјену мира (ПИК) у БиХ без сумње су кршили Дејтонски мировни споразум који је међународни уговор. Свако искакање из тог оквира је подложно ревизији, а тужба је опција која је дуго на столу те о којој би требало причати и са Србијом, јер консензуса о томе неће бити у БиХ.

Став је то саговорника “Гласа Српске” који су категорични у оцјени да има стотине разлога због којих би Српска, што прије, а што је најављивано још и прије десетак година, требало да стави све на папир и види шта је могуће са циљем заштите и свог статуса, а тиме и Дејтона.

Професор уставног права Милан Благојевић подвлачи да БиХ има право да поднесе тужбу Међународном суду правде против чланица ПИК-а. Он је за РТРС истакао да суд не може одбити такву тужбу јер га обавезује Повеља међународног права. Исти став дијели и правник Витомир Поповић. У први план истиче да су, како каже, високи представници кршили мировни споразум те да Српска има право да против земаља за које сматра да су кршиле Дејтон покрене и одређене поступке.

- Одлуку треба донијети власт. Чак и ако не успије у Предсједништву БиХ, што је готово извјесно, знаће се да је Српска посезала за тим и затражила и на тај начин поштивање Дејтона - рекао је Поповић.

За “Глас” је подсјетио да ПИК није формиран на основу Дејтона као ни бонска овлашћења за којима олако посежу високи представници.

- Све што су радили на ПИК-у би могла бити основа да се против земаља које су то подржале, осим Русије која се коректно понашала, покрену одговарајући поступци - казао је Поповић, додајући да Кристијан Шмит који је на мјесту високог представника није именован у складу са процедурама УН.

Додаје да ни Шмитове одлуке немају легалитет.

- Може и Србија помоћи у овој причи, као и Русија - закључио је Поповић.

Из СНСД-а је у неколико наврата, нарочито док је високи представник био Валентин Инцко, најављивано да ће против њега у Аустрији, као матичној земљи, бити поднесена кривична пријава. Уз то, указивано је да би Српска могла иницирати формирање фонда за прикупљање новца за тужбе против високих представника у њиховим земљама јер Српска нема капацитет да покреће спорове на међународним судовима, али могу приватне тужбе.

Народна скупштина је у марту прошле године, разматрајући информацију о примјени Анекса 10. Дејтонског споразума, усвојила неколико закључака, а једним од њих је задужила Владу Српске да формира међународни правни тим са циљем подношења тужби против високих представника који су, како пише, кршећи Дејтонски споразум и његов Анекс 10, кршили међународно право злоупотребљавајући свој мандат.

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Милан Петковић за “Глас Српске” каже да је неспорно да су високи представници док су били у БиХ кршили Дејтон и међународно право, те морају сносити одговорност.

- Нису допринијели миру, већ распиривању тензија. Српска треба да што прије формира стручни, правни тим да би испитали могућности и видјели шта се може урадити. На нама је та одговорност да повучемо такав потез - закључио је Петковић.

Закони и амандмани

У информацији коју је лани разматрао републички парламент наглашено је да су бројни високи представници безобзирно урушавали владавину права, кршећи међународно и домаће право, игноришући уско дефинисана ограничења додијељеног мандата.

Наведено је и да су, без икаквог правног овлашћења, наметнули законе и 105 амандмана на уставе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.