Агенције годишње прогутају 58 милиона марака

САРАЈЕВО - Више од 58 милиона марака пореских обвезника у просјеку се сваке године потроши на финансирање рада разних агенција на нивоу БиХ.

Већина тог новца оде на плате запослених, на разне врсте накнада, стимулације, путне и трошкове одржавања, посебне услуге, али и на закуп пословних простора, негдје око три милиона КМ, јер дио ових агенција и даље нема ријешено “стамбено питање”.

Примјера ради, Агенција за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ већ годинама за ову намјену издваја више од 2.264.000 марака.

Сумирајући све податке може се закључити да 60-ак одсто од поменутих 58 милиона оде на плате запослених и ставку означену као “накнаде за трошкове”. Рекордери по том питању су из Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције, гдје чак 80 одсто буџета оде за ове намјене. Некада ни то није довољно, па рецимо запослени у Агенцији за осигурање БиХ имају и ставку “накнаде члановима Управног одбора”, која износи 470 марака.

Према ревизорским извјештајима о раду ових агенција у 2019. години, а међу којима су и оне које се баве антидопинг контролом, форензичким испитивањем и вјештачењима, надзором над тржиштем, школовањем и стручним усавршавањем кадрова, видљиво је са су и даље присутне неке старе бољке. Од непоштовања тендерских процедура, неконтролисаног трошења средстава, сумњивих и спорних потраживања. Додуше, не у толиком обиму као неких ранијих година, али ипак у довољној мјери да неки од ових извјештаја добију оцјену “с резервом”. Утисак је да је највише неправилности забиљежено у Агенцији за статистику, која је само на име путних трошкова потрошила више од 128.000 марака. Ревизори су утврдили да је било одређених неправилности код поправке возила и издавања рачуна, али и приликом директних погодби и набавки одређене робе и услуга. Констатовали су и да путне налоге нису потписивале “надлежне” особе, али и да је дошло до пробијања лимита трошкова за мобилне телефоне. Слични случајеви су примијећени и код Агенције за унапређење страних инвестиција, гдје су ревизори утврдили да је било одређених пропуста и приликом запошљавања нових радника.

У Агенцији за предшколско, основно и средње образовање су отишли корак даље па су исплаћивали и стимулације запосленим у износу већем од предвиђеног. Интересантно, али ни агенција симболичног назива “за превенцију корупције” није се показала у најбољем свјетлу, а поготово у дијелу који се односи на “контролу трошења средстава”.

Економски аналитичар Зоран Павловић сматра да је велики дио ових агенција формиран без икакве претходне анализе, те се због тога данас дошло у ситуацију да држава, а ни грађани БиХ, немају готово никакву корист од њих.

- Вјерујем да се пола тога новца баци у воду. Запослени редовно добијају добре плате, а у већини случајева ништа не раде. Стога је потребан хитан рестарт система, јер овако више не може. И богатије државе од нас би банкротирале - каже Павловић.

Одржавање једног возила 22.000 КМ

Једна од институција која се од свог оснивања и није баш прославила својим радом сигурно је и Комисија за концесије БиХ. Десетак запослених “статиста” државу годишње кошта више од милион марака. У извјештају за 2019. ревизори су уочили и низ “ситних” неправилности у њиховом раду, па чак и да су лица која су имала услове за пензију и даље радила. Поред тога, ревизори су упозорили и на економску неоправданост одржавања возила старог 13 година. У ту сврху издвојено је невјероватних 22.000 марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.