АфД најјачи у Њемачкој: Десница у великом налету

БЕРЛИН – Странка Алтернатива за Њемачку (АфД) била би најјача политичка снага у земљи када би данас били одржани савезни избори, са око 28 одсто подршке, показује најновија анкета института ИНСА, коју је објавио лист "Билд".

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• АфД би са око 28 одсто подршке био најјача странка у Њемачкој према анкети ИНСА.
• Владајући блок ЦДУ/ЦСУ пао је на око 24 одсто, СПД на око 14 одсто.
• Раст АфД-а више није само протестни талас, већ дубља промјена бирачког расположења.
• Кључни разлози раста су економски проблеми, инфлација и миграциона политика.
• АфД заступа критичнији однос према ЕУ, НАТО-у и међународном присуству у БиХ.

Раст АфД-а и улога Алисе Вајдел

Резултати истраживања указују на један од најзначајнијих политичких трендова у Њемачкој, при чему се биљежи нови раст подршке АфД-у, коју предводи Алисе Вајдел.

Аналитичари управо Вајделовој приписују највеће заслуге што је АфД од маргиналног постала један од најзначајнијих политичких фактора у Њемачкој.

Према истој анкети, владајући блок ЦДУ/ЦСУ канцелара Фридриха Мерца налази се на другом мјесту са око 24 одсто подршке, док Социјалдемократска партија (СПД) остаје на око 14 одсто. ЦДУ и ЦСУ дјелују као заједнички политички блок у оквиру такозване Уније, при чему ЦСУ дјелује искључиво у Баварској. Из редова ЦСУ иначе долази и Кристијан Шмит.

Истраживања показују да блок ЦДУ/ЦСУ доживљава све већи пад у подршци, те да рад актуелног канцелара Фридриха Мерца доживљава све више критика.

Фридрих Мерц

Ширење подршке широм Њемачке

Аналитичари оцјењују да константан раст АфД-а указује на дубљу промјену бирачког расположења, а не на краткорочни протестни талас. Иако је странка дуго била најјача у источним дијеловима Њемачке, у посљедњем периоду биљежи значајан раст и у западним регионима, што представља важну промјену у политичкој слици земље.

У Сјеверној Рајни-Вестфалији подршка АфД-у се креће између 15 и 17 одсто, у Баден-Виртембергу између 16 и 18 одсто, у Баварској око 14 до 16 одсто, док се у Хесену приближава нивоу од 17 до 19 одсто. Овакав тренд указује на ширење бирачке базе и у економски развијеним и традиционално умјеренијим дијеловима земље.

Према оцјенама аналитичара, раст АфД-а повезан је са комбинацијом економских и друштвених фактора. Њемачка економија је почетком 2026. ушла у фазу успоравања, уз пад индустријске производње и нових поруџбина, као и поновни раст инфлације и цијена енергената. То је довело до раста трошкова живота и јачања осјећаја несигурности међу грађанима.

Поред економских питања, миграциона политика и безбједност остају кључне теме на којима АфД гради подршку, уз оштрију реторику према интеграцији миграната и оптерећењу социјалног система.

Истраживања јавног мњења показују да је око 79 одсто грађана незадовољно радом савезне владе, што додатно отвара простор за јачање опозиционих и протестних партија.

Реакција на тежак живот

Политички аналитичар Дејан Милетић каже за "Глас Српске" да га успон АфД није нимало изненадио. Сматра да се ради о реакцији обичних људи на све тежи живот унутар ове некада моћне државе.

- Власти су у протеклом периоду вукле многе неразумне потезе. Прво су отворили врата мигрантима. Онда се одрекли јефтиних руских енергената. Поред тога владајући нису схватили ни промене које се дешавају на глобалном нивоу, да се ствара мултиполарни свет, те да ера глобалиста, полако, али сигурно пролази. Многобројне грешке у корацима довели су данас ову државу у тешку ситуацију. Фабрике се затварају, купују се скупи енергенти. Привреда постаје све мање конкурентна. И било је логично да се грађани окрену на другу страну - наводи Милетић.

Мишљења је и да ове промјене које се дешавају на њемачкој политичкој сцени, могу имати и позитивне аспекте по српски фактор на Балкану, те да би у случају евентуалног доласка на власт АфД-а, Берлин готово сигурно направио велики заокрет и промијенио своју спољну политику према овим просторима.

- Челни људи АфД-а разумеју наше проблеме, али и схватају да је досадашња спољна политика Немачке према овим просторима била неправедна и колонијалистичка. Знају да је кршено међународно право. Ако би дошли на власт, верујем да би се потрудили да доста тога исправе. Тај точак који је покренут нико не може зауставити – поручио је Милетић.

Алиса Вајдел

Ставови АфД-а о БиХ

АфД се иначе у спољној политици залаже за критичнији однос према Европској унији и НАТО-у, уз став да Брисел не би требало да буде једини центар одлучивања у Европи. Странка се такође залаже за укидање санкција Русији и истиче значај традиционалних и породичних вриједности.

Када је ријеч о Балкану, АфД заступа став о потреби уравнотеженијег приступа према Србији и српском питању, уз неслагање са признањем независности Косова.

Имају и критичан став према улози Канцеларије високог представника (ОХР) у БиХ, сматрајући да је ријеч о институцији која превише утиче на унутрашње политичке процесе у земљи.

Према њиховом тумачењу, међународно присуство у БиХ, а посебно тзв. "бонска овлашћења" високог представника, представљају облик политичког интервенционизма који ограничава суверенитет домаћих институција.

Због тога су поједини представници АфД-а у више наврата у Бундестагу тражили постепено укидање ОХР-а и пренос пуног одлучивања на домаће политичке актере.

Ова странка доводи у питање и легитимитет садашњег високог представника, истичући да његово именовање није потврђено у Савјету безбједности УН, што по њиховом мишљењу отвара правна питања о ваљаности његових одлука.

У суштини, ова њемачка партија се залаже за смањење или потпуно повлачење међународне администрације из БиХ, уз нагласак на јачање суверенитета земље и већу самосталност у доношењу политичких одлука.

АфД се противи даљем јачању централних институција БиХ уколико то значи смањење надлежности ентитета, залажући се за принцип децентрализације и очувања уставних овлашћења.

Странка такође показује скепсу према санкцијама и политичким притисцима према српским актерима на Балкану, сматрајући да такве мјере могу додатно продубити нестабилност у региону. У тим ставовима најгласнији је  Тино Крупала, један од челних људи АфД-а.

Он се залаже за поштовање Дејтонског мировног споразума и противи се јачању централизације државе, као и ширењу овлашћења међународног високог представника, за ког сматра да је неизабрани спољни актер.

Политички програм

АфД се залаже и за укидање санкција Русији, као и за повратак политици заснованој на националним суверенитетима, те истиче значај традиционалних и породичних вриједности. Представници странке често наглашавају да Брисел не може бити једини центар политичке моћи у Европској унији, већ да државе чланице треба да задрже већи степен самосталности у доношењу кључних одлука.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.