Аћимовић: Због игнорисања Малог Шенгена БиХ ће након изградње Пељешког моста постати гето

Идеја Малог Шенгена Србији, Сјеверној Македонији и Албанији почела је доносити конкретне користи, а посљедње активности иду ка интензивирању те сарадње. У БиХ је пак та идеја дочекана с резервама.

Идеју потеклу из Европе и САД-а да се шест земаља (Албанија, Србија, БиХ, Сјеверна Македонија, Косово и Црна Гора) повеже на принципима како се повезује Европска унија и назове радним именом Мали Шенген власти у БиХ нису дочекале подршком, каже за klix.ba Драшко Аћимовић.

"Њихове теорије о уласку у ЕУ на 'свој начин', а да не чине нешто на ЕУ путу, довеле су БиХ у ситуацију да ће након изградње Пељешког моста, којим престаје важност стратешког излаза на море БиХ, и уласком Хрватске у Шенген зону крајем године постати и званично гето зона у коју ће се и даље слати само атомски, хемијски и други отпад, а здравствени радници и други квалификовани људи из свих бранши напуштаће БиХ и отићи у државе ЕУ", каже он.

Додаје да, ако анализирамо, у најкраћем БиХ је званично најсиромашнија и најкорумпиранија земља у Европи и за прошлу годину је имала само 300 милиона евра страних инвестиција и то не директних и не нових, док је Србија имала 3,7 милијарди еура.

"У исто вријеме, власти су показале језиву небригу према грађанима у вријеме пандемије, а ЕУ је дала најгору оцјену стања у историји за БиХ и онда се у свакој земљи пале сви аларми, мјења власт, раде хитне реформе и спашавају грађани којих је у овом моменту у БиХ мање од 2,7 милиона према међународној статистици. БиХ има посљедњу шансу да се придружи пројекту који су подржале ЕУ и САД, који ће промијенити име и зваће се Балкан Шенген и да учествује у свим активностима које су већ потрошене између Албаније, Србије и Сјеверне Македоније, а то је, између осталог, координација свих земаља у случају елементарних непогода, криза попут пандемије, слободног проласка камиона без задржавања на границама, признавања диплома, слободног запошљавања, проласка грађана, робе и услуга без задржавања, што је огроман економски бенефит и донио би БиХ у врло кратком року ефекте", каже он.

Подсјећа да ће крајем јула бити организован самит земаља које су до сада ушле у пројект и да је његово мишљење да БиХ треба да се укључи у пројект на том самиту и затражи да Сарајево буде кординациони центар Балкан Шенгена.

"Тиме би се покренуле ствари у земљи, добили би милијарде евра за инфраструктуру, екологију, жељезнице на електро погон, очистили земљу од мина и хемијских отрова и зауставили одлазак наших људи у иностранство. Улазак у Балкан Шенген је подржала Вишеградска група (Пољска, Мађарска, Словачка и Чешка), која је по том систему, као и Балтичке земље и Скандинавски блок, ушла у ЕУ", казао је.

Аћимовић каже како је за овај пројект из ЕУ припремљена огромна сума новца, чак девет милијарди евра за изградњу инфраструктуре, 20 милијарди кроз гаранције те додатних 14 милијарди кроз ИПА фондове.

"Значи ако се озбиљно укључимо можемо судјеловати у расподјели 43 милијарде евра, а Сарајево би могло постати координациони центар", изјавио је он, prenosi klix.ba.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.