Ко ће и како формирати власт у Федерацији БиХ: Математика на страни СДА

САРАЈЕВО – Избори у ФБиХ нису донијели само промјену односа снага, већ су отворили и нову рачуницу за формирање власти. СДА је освојила највише мандата, Тројка је ослабљена, ХДЗ БиХ је задржао снажну позицију, а СБиХ се наметнула као један од кључних фактора.

Према коначним резултатима, СДА је за Представнички дом парламента ФБиХ освојила 218.365 гласова, СБиХ 190.148, СДП 130.204, ХДЗ Хрватска коалиција 64.906, а Хрватско заједништво 54.210 гласова.

Такав резултат даје СДА најјачу полазну позицију, али не и готову власт. С друге стране, СБиХ је са 24 мандата дошла у позицију да може бити партнер СДА, али и дио конструкције у којој СДА не би било. Управо због тога ће одлука СБиХ о томе са ким ће у преговоре бити један од кључних момената постизборног процеса.

Представнички дом има 98 посланика, а према коначној расподјели СДА има 28, СБиХ 24, СДП 17, ХДЗ Хрватска коалиција осам и Хрватско заједништво седам мандата. БХПС има четири, Патриотски блок три, Народна странка Радом за бољитак три, ДНЗ два, ХСП Ђапић Јурић и НХИ по један, као и СНСД један мандат. И управо ту почиње нова политичка математика.

Прва могућа конструкција је СДА, СБиХ и хрватске странке. СДА са 28 посланика, СБиХ са 24, ХДЗ Хрватска коалиција са осам и Хрватско заједништво са седам заједно би имали 67 од 98 посланика у Представничком дому. То је више него довољно за већину и једна од најједноставнијих формула за формирање власти.
За СДА би то значило повратак у власт након мандата проведеног у опозицији, за ХДЗ наставак позиције централног хрватског партнера, а за СБиХ улазак у власт са знатно већом тежином него што би се могло закључити само из њеног другог мјеста по броју гласова.

Друга могућност је СДА, СДП и хрватске странке, који би заједно имали 60 од 98 посланика. И то би била комотна већина, без потребе да се у власт укључује већи број мањих странака.

Ова рачуница је политички посебно занимљива јер би у истој власти завршиле СДА и СДП, које су током претходних година биле супарници, уз хрватске странке као трећег партнера.

Такав договор означио би велики заокрет у односу на политичку архитектуру насталу након избора 2022. године. СДА је тада остала изван федералне власти, док су њену окосницу чинили СДП, НиП, Наша странка и ХДЗ. Улазак СДА у власт са СДП-ом зато не би био само питање броја посланика, већ и промјена досадашњих савеза.

Трећа могућност је власт без СДА. СБиХ са 24, СДП са 17, ХДЗ Хрватска коалиција са осам и Хрватско заједништво са седам мандата заједно би имали 56 посланика. То је довољно за већину у Представничком дому и показује да СДА, иако је најјача странка, нема позицију из које би могла блокирати све друге комбинације.
Ипак, власт без СДА захтијевала би окупљање више странака са различитим интересима и нове договоре између партнера који су у претходном периоду имали различите односе. Тројка више није иста политичка конструкција као на почетку мандата, па би и ова комбинација била сложенији договор.

Због тога се СБиХ сада налази у посебној позицији. Са СДА може формирати једну од најстабилнијих већина у Представничком дому, али истовремено има довољно мандата да буде важан партнер и у конструкцији без СДА. Та позиција СБиХ даје простора да бира између више политичких опција, док је СДА, иако изборни побједник, принуђена да тражи партнере.

Сва ова рачуница, међутим, има једно велико ограничење. Власт у ФБиХ не формира се само у Представничком дому. Дом народа парламента ФБиХ има 80 делегата, по 23 из реда Бошњака, Хрвата и Срба и 11 из реда осталих. Делегати се бирају посредно из кантоналних скупштина, због чега се њихов коначан распоред не може једноставно извести из броја посланика у Представничком дому. Зато избори за кантоналне скупштине сада добијају додатну тежину. Према коначним резултатима, СДА је освојила највише мандата у више кантона, док су хрватске странке предвођене ХДЗ-ом и ХДЗ 1990 задржале значајну позицију у кантоналним скупштинама. Њихови резултати биће важни приликом посредног избора делегата у Дом народа.

Конаковићев пад

Посебан ударац на овим изборима претрпио је НиП Елмедина Конаковића, један од носећих стубова Тројке. На изборима за Представнички дом парламента ФБиХ НиП није освојио мандат, што представља значајан пад у односу на његову позицију у претходном изборном циклусу. Још тежи ударац НиП је доживио у Кантону Сарајево, свом кључном политичком упоришту. На изборима за кантоналну скупштину није освојио мандат и завршио је иза СБиХ, СДА и СДП-а. СБиХ је у Кантону Сарајево освојила 13, СДА 10, а СДП седам мандата. Тако је НиП од једне од водећих снага у Сарајеву дошао у знатно слабију позицију, док је СБиХ преузела дио политичког простора који је раније припадао Конаковићевој странци.

Ништа без ХДЗ-а

Може ли власт без ХДЗ-а? Математички, може. СДА, СДП и СБиХ заједно би имали 69 посланика, што је више него довољно за већину у Представничком дому. Међутим, то није довољно да би се могло рећи да је власт обезбијеђена. У ФБиХ се мора водити рачуна и о националној структури власти. Дом народа има клубове Бошњака, Хрвата и Срба, а његов састав бира се посредно из кантоналних скупштина. Посебно је важна већина у хрватском клубу, због чега потпуно заобилажење ХДЗ-а отвара много сложенију политичку и институционалну рачуницу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.