Жуто злато довозили возовима

Радоје Тасић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Жуто злато довозили возовима

ВИШЕГРAД - Крајем педесетих и почетком шездесетих година прошлог вијека, причају старине, у вишеградском крају су биле "гладне године". Сељаци су се на разне начине сналазили да на посној планинској земљи отхране бројну чељад.

Многи су "за жив динар" смоларили по шумама, други су правили коцку у мајданима за поплочавање улица и тргова, надничари су "ходили" по западној Србији трампећи луч за жито. Aли све је то било недовољно да се нахране гладна уста. Седамдесетогодишњи Станислав Чолаковић из села Омарина код Рудог присјећа се дана "кад се кукуруз по Банату брао".

- У то вријеме неки виђенији човјек оде у Банат и са задругама или газдама се погоди да му из ових крајева дођу берачи кукуруза, који се ручно брао. Никола Нешковић из Вардишта је организовао одлазак око 300 сељака из руђанске и вишеградске општине у банатска села и атаре да беру кукуруз на отприлике 200 до 3.000 јутара земље - присјећа се Станислав.

Берачи су путничким возом одлазили у Банат и код газда остајали по двадесетак дана берући кукуруз у панонској равници.

- Упекао звизган, равно као на тањиру, нигдје хлада ни дрвета, а ми у сукненим одијелима, кошуљама од лана и конопље, које деру кожу, тумарамо поваздан између редова стабљика и беремо кукуруз. Врста дуга и до 600 метара, стабљике кукуруза суве, листови оштри као сабље, па боду по лицу и тијелу, деру и парају остављајући маснице и крваве трагове - прича Станислав.

Кад се берба заврши, посао се плаћа у клипу кукуруза који се вози на жељезничку станицу, утовара у вагоне и "картира" до крајњег одредишта.

- Свако од нас, сељака, "зарадио" је по двадесетак метара кукуруза у клипу. Ми бисмо сједали у воз и долазили у наша села, а товар са кукурузом у вагонима би стизао на жељезничке станицу у Добруну и Увцу неколико дана касније - прича Станислав.

Та количина "жутог злата" била је довољна да прехрани сељачке породице до прољећа, а на јесен "Јово наново", па поново у Банат.

Присјећање

Станислав је ове године у Омаринама посијао њивицу кукуруза, хибридног, тек толико да му се зажути на прагу и да га "жеља мине", али и да се присјети бербе кукуруза у Банату и тога како се некад тешко живјело.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.