Жртве концентрационог логора још чекају правду Бивши командант

Сарајево - Концентрациони логор "Силос" у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу, затворен је прије 21 годину, 27. јануара 1996. године.

Предсједник Борачке организације Републике Српске генерал Миломир Савчић истиче за Срну да је логор "Силос" симбол страдања српског народа у протеклом рату, поготово ако се има у виду датум настанка логора, чињеницу ко су били затвореници, као и до када је логор постојао.

Он истиче да постоји огроман број доказа да је за Србе у тој општини који нису завршили у логору наредбама био одређиван кућни притвор, те насилно и нелегално одузимање покретне и непокретне имовине.

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић истиче за Срну да је "Силос" био један од најозлоглашенијих логора за Србе, јер су у том објекту страдали невина дјеца, жене и старци српске националности.

"За дешавања у жСилосуж нико није одговарао, сем можда трећеразредних војника који су проглашавани жретардираним лицимаж, док су наредбодавци и извршиоци још увијек на слободи", наглашава Дукић.

Бивши српски логораш из "Силоса" Ђорђо Шувајло, актуелни секретар Асоцијације српских логораша грађанског рата од 1992. до 1996. године са сједиштем у Сиднеју, тврди да су за злочине у тарчинском "Силосу" директно одговорни "тадашњи предсједник муслиманске општине Хаџићи Мустафа Ђелиловић и командант Девете брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић и њихови сарадници".

Предсједавајући Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац већ дуже вријеме упозорава да су Суд и Тужилаштво БиХ не само наметнути од високог представника, већ и институције које и даље наносе штету БиХ, посебно српском народу, а један од примјера је и недопустиво споро процесуирање ратних злочина над Србима у "Силосу".

Предсједник Заједничке комисије за људска права Парламентарне скупштине БиХ Борислав Бојић у ранијој изјави за Срну подсјећа да је својевремено парламент БиХ формирао Комисију, чији је задатак био да се истраже ратни злочини у Сарајеву.

Међутим, та комисија се никад није састала нити било шта предузела да се у јавности објелодане резултати и стварна истина о догађањима током рата у Сарајеву.

"Силос", као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. године у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум.

У том логору, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста.

Најмлађи међу њима био је 14-годишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац, који је имао више од 85 година и умро у "Силосу" на температури увијек нижој за десет степени у односу на спољну.

Тортура нису биле поштеђене ни жене, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће.

Српски затвореници који су преживјели стравичне тортуре свједочили су да су тадашњи званичници у Влади такозване Републике БиХ долазили у "Силос" и да су били упознати о дешавањима у логору. Бивши затвореник "Силоса" Радојка Пандуревић у ранијем свједочењу за Срну испричала је да је и Алија Изетбеговић два пута био у близини "Силоса".

Славко Јовичић Славуј, бивши затвореник логора смрти и бивши посланик у парламенту БиХ, из "Силоса" је изашао 27. јануара 1996. године.

Он је свједочио да је "Силос" био лабораторија за испитивање људске издржљивости, гдје су муслимански војници и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, убијали глађу и тровали разним лијековима.

Главни претрес у овом предмету пред Судом БиХ почео је 19. априла 2012. године.

За злочине почињене у логору "Силос", касарни "Крупа" и Основној школи "9. мај", Тужилаштво БиХ терети Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера.

Оптужница поменута лица терети за кривична дјела ратни злочин против цивилног становништва и ратни злочин против ратних заробљеника, прецизније - они су оптужени за незаконито затварање, нечовјечно поступање, физичку и душевну патњу, те одвођење затвореника на принудни рад.

Према оптужници, Ђелиловић је био предсједник Кризног штаба, касније ратног Предсједништва општине Хаџићи, Хујић је био управник и замјеник управника логора "Силос", а исте функције обављао је и Халид Човић. Калембер је био стражар у "Силосу".

Мешановић је, према оптужници, био један од замјеника управника у "Силосу" и управник логора у магацину у касарни "Крупа". Остали оптужени били су припадници војних, цивилних и полицијских структура.

Бивши командант Првог корпуса такозване Армије БиХ Вахид Каравелић оптужио је током овог процеса чланове ратног Предсједништва и Владе такозване Републике БиХ да су искључиви кривци за постојање овог злогласног логора.

Каравелић је пред Судом БиХ, између осталог, тврдио да је најуже бошњачко ратно руководство, које су у то вријеме, осим Алије Изетбеговића, чинили актуелни министар спољних послова БиХ Златко Лагумџија, Харис Силајџић, Ејуп Ганић и Нијаз Дураковић, имали контролу над дешавањима у "Силосу".

Ово је једино суђење за "Силос", а главни претрес почео је 19. априла 2012. године.

Апелационо вијеће Суда БиХ, одлучујући према жалбама бранилаца оптужених, у предмету Мустафа Ђелиловић и други, донијело је 1. новембра 2012. године рјешење којим се оптуженим Мустафи Ђелиловићу, Фадилу Човићу, Мирсаду Шабићу, Незиру Казићу, Бећиру Хујићу, Халиду Човићу, Шерифу Мешановићу и Нермину Калемберу укида притвор и одређују адекватне мјере забране.

Тужилаштво БиХ обавијестило је прије неколико година Министарство унутрашњих послова Републике Српске о доношењу наредбе о неспровођењу истраге против 455 лица за ратне злочине почињене у логору "Силос" Тарчин, Основној школи "9. мај", "Крупа", "Игман", "Храсница", у којима су страдала лица српске националности у периоду од маја 1992. до 27. јануара 1996. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.