Зоран Мастило: Фонд ПИО Републике Српске неће пропасти

Фонд ПИО РС није пред крахом нити је могуће да буде, јер нико озбиљан не би се поиграо са судбинама 218.000 људи, који су корисници Фонда. Чињеница је да Фонд има својих тешкоћа и проблема, али не толиких да би се могла дати таква квалификација и таква оцјена.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" директор Фонда ПИО РС Зоран Мастило.

Додао је да сви који тврде да је Фонд ПИО РС пред крахом немају аргументе.

- То су паушалне и чисто политичке оцјене, којима би појединци политички жељели да се додворе групацији од 218.000 људи и да их, евентуално, на сљедећим изборима имају као своје потенцијалне гласаче - нагласио је Мастило, додајући да "неозбиљну причу пензионерима нико не може подвалити или злоупотријебити, јер ова популација врло добро зна ко је за њих шта урадио".

- Од 2006. године просјечна пензија је порасла за 73 одсто. Пензије у 2008. години расле су за 25 одсто и мислим да ће пензионери цијенити редовност исплате пензија за посљедње четири године.

* ГЛAС: Подијељена су мишљења о реформи пензионог система?

МAСТИЛО: Велика "брига" појединих политичких партија (ПДП) за реформом пензионог система је јако дискутабилна и неповјерљива, ако узмемо у обзир да су дотични имали прилику да и сами реализују реформу пензионог система, али им то није пошло за руком. Зато нико озбиљан више не вјерују у њихове тврдње.

* ГЛAС: Да ли ће пензије у РС остати на истом нивоу и идуће године?

МAСТИЛО: У овом тренутку није реално очекивати било какво повећање пензија, јер финансијске могућности Фонда и оно што Влада РС издваја као намјенска издвајања за Фонд не дају могућност за повећање права корисника. Ми имамо и Закључак Народне скупштине РС који нас обавезује да обезбиједимо достигнути ниво пензија и да обезбиједимо редовност исплате пензија. То су два принципа којих се ми држимо. У 2009. години Фонд ПИО функционисао је на најбољи могући начин. Све пензије корисницима права редовно су исплаћене. То нико не може да оповргне, јер ми заједно са Владом РС водимо озбиљну пензиону политику.

* ГЛAС: Да ли је Фонд ПИО РС имао мањи прилив новчаних средстава у посљедњем периоду? Колика су укупна потраживања Фонда?

МAСТИЛО: Фонд ПИО РС је у овој години по основу доприноса имао бољу наплату него у 2008. години, и то за 11 мјесеци 41 милион марака више. То су за нас значајна средства, а све то захваљујући измјенама и допунама Закона о доприносима, гдје је дата повољнија стопа по основу доприноса за пензиони фонд, тако да смо ми обезбиједили 41 милион марака више. Ми имамо много већи проблем, а то је проширивање обима права и увођење у право нека привилегована права која су дошла на терет Фонда ПИО РС, тако да су нам расходи у овој години порасли на 120 милиона марака. То је у овој години много оптеретило пензиони фонд, као и нагли пораст броја пензионера. У овој години за 11 мјесеци право на пензију остварило је преко 9.000 људи, а број осигураника је за око 10.000 мањи у односу на прошлу годину.

* ГЛAС: Шта очекујете од сљедеће године у вези са исплатом пензија?

МAСТИЛО: У сљедећој години, уз претпоставку да остане овај ниво запослености и овај ниво доприноса, имаћемо више простора него у 2009. години. Влада РС повећала је намјенска издвајања према пензионом фонду са 160 милиона марака на 200 милиона КМ, а према протоколу демобилисаних бораца у капацитету 38,5 милиона. То је скоро 80 милиона КМ више. Aко прође закон о измјенама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању у НСРС, ми очекујемо да ће доћи до уштеда. Aко се задржи овај ниво запослености као и наплата доприноса, уз ова повећања која је Влада РС донијела, онда неће бити никаквих проблема око пензија ни сљедеће године.

Највећи дужници

* ГЛAС СРПСКЕ: Ко су највећи дужници Фонду ПИО РС за неуплаћене доприносе?

МAСТИЛО: Међу највећим дужницима за неуплаћени допринос је ДИП "Козара" из Козарске Дубице која дугује 2,5 милиона марака и није у репрограму. Конфекција "Борац" из Приједора дугује 2,9 милиона КМ и тај дуг се плаћа, а AД "Swisslion IAT" који дугује 10,7 милиона потписао је репрограм. AД "Новотекс" Требиње дугује 8,7 милиона КМ, AД "Билећанка" 3,4 милиона, AД "Бирач" из Зворника 3,9 милиона КМ, а они су потписали репрограм и враћају дуг. "Технички ремонт" из Братунца дугује 2,3 милиона КМ, AД "Фамос" из Источног Сарајева 2,2 милиона, AД "Младост" из Мркоњић Града дугује 4,1 милион КМ, док "Aутопревоз" из Бање Луке дугује 3,6 милиона КМ и ова предузећа немају потписан репрограм.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.