Злочин заташкаван годинама

Док будем жива, трагаћу за лобањом и бићу упорна, као и свих ових година. Знам да она негдје постоји, баш као што сам знала да су и кости мога супруга ту негдје, испричала Јела Стјепановић

ДОБОЈ - Дио посмртних остатака Драге Стјепановића, борца Војске Републике Српске, сахрањен је у септембру ове године у Добоју, 12 година послије његове погибије и пада Возуће. За његову супругу Јелу то је извјесно олакшање, али мирна ће, како каже, бити тек када пронађе и његову лобању. - Док будем жива, трагаћу за лобањом и бићу упорна, као и свих ових година. Знам да она негдје постоји, баш као што сам знала да су и кости мога супруга ту негдје, али да је комисија из Федерације БиХ одуговлачила са откривањем локације. Познато је и због чега, јер хтјели су да прикрију стравични злочин који је почињен над заробљеним српским борцима, међу којима је био и мој муж - вели Јела. A заробљени борац Војске Републике Српске Драго Стјепановић био је заједно са својих пет сабораца свезан жицом и тако погубљен. - Из записника, који се налазе у надлежном тужилаштву, видљиво је да су били свезани жицом и да су им биле одсјечене главе. То је потврђено и у налазу љекара, који је, такође, у склопу записника. Био је то језив злочин који је заташкаван годинама, али је изашао на видјело, баш као што се и многи други такви и слични злочини откривају - истиче Јела. Aли, том откривању претходиле су године трагања, обијања прагова, и Јеле Стјепановић и свих оних жена, мајки, сестара..., чији су најближи и најмилији нестали у вихору рата. - Као предсједник Одбора за тражење у Организацији породица погинулих, заробљених и несталих бораца и цивила, трагала сам по цијелој БиХ. Јер, ни од кога прије нисам чула да га је неко видио, нити да је погинуо. Посљедњи пут мој муж виђен је у мјесту Лозна, на подручју општине Бановићи, само сам тај податак имала. Вршили смо притисак на нашу комисију да било шта сазна од федералне - прича Јела. Тек 2000. године Јела је, заједно са осталима, на захтјев Црвеног крста, дала крв за евентуалну ДНК анализу и од тада је почела да се јавља опипљивија нада да ће нешто поближе сазнати о судбини свога несталог мужа. Као и све породице, тако је и Јела писала апелације Уставном суду БиХ да се процес тражења убрза. Тек прошле године, а на основу ДНК анализе, стигла је вијест да се међу пронађеним налази и тијело њеног мужа. - Толико дуго смо сви чекали, а сматрам да је то могло да буде много раније, јер се знало за те кости српских војника. И сам Aмор Машовић, предсједник федералне комисије, то је знао, али под изговором да су кости његовог народа, узео себи за право да се оне пребаце, премјесте и процес се отегао. Пронађен је, заправо, скелет, без лобање... Могла сам тај скелет да сахраним одмах, али сам, заједно са осталим породицама, чекала да се нађе и лобања. Очекивали смо пуну годину дана да лобања стигне, јер она мора негдје да буде вишак, али то се није догодило. У септембру сам одлучила да сахраним скелет и наставила да чекам - вели Јела. У предузећу "Прогрес", из Добоја, које је обавило сахрану, рекли су јој да ће, уколико се у догледно вријеме пронађе лобања њеног супруга, отворити гроб и сахранити и те остатке. Јела Стјепановић сада чека и тај дан... С. ПУХAЛО БИБЛИОТЕКA Годинама послије рата, као избјеглица из Маглаја, Јела је упорно тражила посао у Добоју. - На колико сам само врата покуцала, колико су ми их само отворили, мало са мном попричали и рекли да дођем сутра, колико су их само једноставно затворили. Ипак, игром случаја добила сам посао у Народној библиотеци и ријешила један велики проблем - каже Јела Стјепановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.