Жетелице уз пјесму српом жито желе

ВИШЕГРAД - Пожелио деведесетогодишњи сељак Миломир Караклић из вишеградског села Сасе да на својој њиви поред Дрине, засијаној пшеницом, још једном у животу види жетеоце, руковети и снопове и да зачује пјесму жетелачку.

Жељу су му испунили чланови Културно-умјетничког друштва  "Соко", који су дошли на Миломирову њиву да им он покаже како се жито српом жњело, а себи жељу да испуни.

Дјевојке обучене у српску народну ношњу зачас су савладале технику држања српа, захватања руковети и слагања узрелих класова на гомиле, а момци везање снопова павитом и слагање у кладње.

- Некад је на мојој њиви засијаној пшеницом жито жњело и по 25 жетелица и опслуживало их десетак људи који су правили снопове. Да би се све припремило за жетву ујутру би домаћин направио ужета од пшенице за везање снопова. Свака жетелица би донијела срп и жетва би почињала чим сунце гране - прича Миломир.

Објашњава младим жетеоцима да је најбоље жети жито кад су велике врућине, а ако би оне биле несношљиве, жетва би се обављала и по мјесечини кад је свјежије.

- Кад се жито сложи у кладње које су имале по 13 снопова, гумно би се припремило за вршидбу која се обављала уз помоћ пара волова или коња који су обилазили око стожине и ногама крунили класове - присјећа се Миломир.

Посебно задовољство за цијело сељачко домаћинство било је разијевање жита. Чекао се погодан сунчан дан кад дува лаган вјетар када се дрвеном лопатом пшеница бацала увис, пљеву односио дах повјетарца, а зрневље падало на земљу.

Кореограф у КУД "Соко" Драган Ђокић каже да је задатак аматера да његују старе обичаје из овог краја и некадашње начине обављања пољопривредних радова.

"Жетелица" Дијана Терзић прича да је зачас научила да жање српом и одваја руковети, жалећи се једино на чичке који су се лијепили на њене везене чарапе.                                    

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.