Земљотреси све више дрмају Подриње

ВИШЕГРAД - У посљедње двије године на територијама горњодринске регије, којој припадају општине Ново Горажде, Вишеград, Рудо и Рогатица, забиљежено је више мањих и већих земљотреса.

Посљедње подрхтавање тла, које је изузетно узнемирило становнике ових општина, догодило се у ноћи између понедјељка и уторка, када су апарати мреже сеизмолошких станица Републичког хидрометеоролошког завода регистровали земљотрес од 3,5 степени Рихтерове скале и интензитетом у епицентралној зони на подручју општине Рогатица од пет степени Меркалијеве скале.

Сеизмолог Весна Шипка из Републичког хидрометеоролошког завода каже да је специфичност овог региона честа појава слабијих земљотреса.

- Сеизмичка активност на овом терену је посебно појачана од новембра прошле године, када се догодило низ подрхтавања тла која региструју наши инструменти, али било је и оних који су осјетили и становници - каже Весна Шипка.

Она додаје да су у овом периоду забиљежена четири значајнија земљотреса магнитуде преко три јединице Меркалијеве скале.

- Ови земљотреси су средње јачине и обично не изазивају штету на стамбеним и другим објектима. Узнемиреност грађана се у овим случајевима не може избјећи. Ови потреси су, по нашим сазнањима, плитки и јављају се на дубинама од три до шест километара - истакла је Весна Шипка.

Она је нагласила да ова регија припада сеизмогеној зони која се протеже од Косова преко Пљеваља, Пријепоља, Горажда и Вишеграда, према Рогатици и Тузли.

- Најјачи земљотрес у посљедњих 50 година на овом простору догодио се 1967. године са магинитудом четири јединице Рихтерове скале - каже Шипка.

Старији Вишеграђани се сјећају тог земљотреса од којег су страдали многи трошни објекти, посебно они у селима поред ријеке Дрине.

Тада се тај земљотрес објашњавао слијегањем тла послије пуњења акумулационог језера Хидроелектране "Бајина Башта". Иако су се становници Вишеграда већ навикли на мање земљотресе, многи страхују да се не понови онај из 1967. године.

Замљина кора

Весна Шипка је истакла да земљотреси настају када испуцале тектонске плоче, које плутају магмом унутар земље, усљед помјерања и сударања проузрокују потресе. Она је додала да је Земљина кора, према прорачунима, дебела од пет до 70 километара, а у БиХ је њена дебљина 45 километара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.