Жељко Каран, специјалиста судске медицине: Форензика у CSI серијама нереална

Посао фореничара, посебно патолога, није нимало лак, као што је то приказано у разним CSI серијама, за којима су сви полудјели. Људима је привлачно откривање трагова криминалног дјела, а неки се толико загрију за то да пожеле да постану форензичари. Међутим, у многим серијама, форензика је потпуно нереална, на тренутке смијешна, али и несумњиво интригантна.

Рекао је ово специјалиста судске медицине, форензички патолог и директор Завода за судску медицину РС Жељко Каран и додао да гледање тих серија може имати и штетне посљедице. На овај начин, каже, неријетко се "обучавају криминалци".

* ГЛАС: Можете ли навести једну од таквих апсурдних сцена?

КАРАН: Рецимо, сцена када на поду "форензичар" уочи неку длаку, те је подигне и каже "имам доказ!". Он ту длаку однесе у лабораторију и у року од три минуте излази са папиром, док у стварности ова анализа траје неколико дана. Често се приказује и то како "форензичар" извади из машине за прање веша мајицу која је опрана са ко зна колико јаким хемикалијама и на великој температури, те је пошаље на ДНК анализу. То је идиотизам, јер из те маијце нема шансе да се добије било шта.

* ГЛАС: Колико је тешко радити овај посао и да ли има довољно форензичара у РС?

КАРАН: РС располаже са довољним бројем форензичара кад се узме у обзир број становника. Међутим, проблем је у беспарици, јер у овом послу, као и у сваком другом, постоји златно правило "колико пара, толико музике". Ако немате новца да купите опрему, нећете моћи да радите посао, упркос томе што то знате. Срећа је то што код надлежних у Влади РС наилазимо на разумијевање, па нам помажу колико је у њиховој моћи. На крају крајева, Завод за судску медицину РС не би постојао да није било разумијевања Владе РС и других.

* ГЛАС: Ко најчешће учествује у откривању злочина?

КАРАН: Откривање неког злочина је мозаик, гдје свако треба да стави своју коцкицу, како бисмо имали јасну слику. У томе учествују од  полиције, тужиоца, форензичара разних струка, до суда, који ставља тачку на злочин. Квалитет истраге зависи од много чега, између осталог, опреме и материјала. Наши истражни органи су за сваку похвалу, јер у огромном броју случајева, па и "нељудским" условима и тешкој материјалној ситуацији, постижу веома добре резултате.

* ГЛАС: Зашто нека убиства остају неоткривена?

КАРАН: Постоје догађаји који нису расвијетљени. Рецимо убиство, које се лани десило у Борику. Најчешћи разлог је то што је мала држава, па је починиоцу, у овом случају, из Бањалуке требало само 45 минута да пређе границу и нестане. И у САД-у статистике потврђују да око 60 одсто убистава најчешће из истог разлога, не буду откривено. На примјер, убица из Њујорка, гдје живи око 20 милиона становника оде у Лос Анђелес, који има за око пет милиона људи мање, и тамо почини убиство, а затим се врати у свој град. У том случају злочин неће бити откривен. Проблем представља и недостатак доказа. Џаба што цијела чаршија бруји о убици, ако надлежни немају довољно доказа, немоћни су. С друге стране, нико од тих што причају наоколо, на суду не би рекао шта зна. 

* ГЛАС: Да ли трагови злочина застаријевају?

КАРАН: У основи постоји правило да је рок застаре у највећем броју случајева везан за запријећену казну или за неке друге околности. Рецимо, кад су у питању убиства, рока застаре нема, јер она у принципу обухвата временски период троструко дужи од казне. На примјер, ако је за убиство казна 20 година онда је рок застаре око 60 година. То значи да се убица може крити 17 година, али када га годину касније нађу и ухапсе он ће одговарати за почињено убиство. Застарити не могу ни предмети ратних злочина.

* ГЛАС: Шта вам је било најтеже са чим сте се сусрели у Вашем послу?

КАРАН: Далеко најтеже је када су у питању дјеца, било да су погинула у сабраћају или да су убијена. Због тежине посла, на подручују РС тренутно жена форензичара нема, док у свијету то није ништа ново. За овај посао треба имати јаке живце, добар желудац, а емоције се морају искључити.

* ГЛАС: Постоји ли "савршен злочин"?

КАРАН: Савршен злочин не постоји. Увијек остане траг, односно нека грешка за шта се форензичари могу "закачити". Злочин не може бити савршен, али може из неког разлог остати нерасвијетљен, у смислу да на крају не добије епилог, односну судску пресуду.

Трагови

* ГЛАС: Како откривате трагове убиства?

КАРАН: Кад су у питању трагови, не само убиства, углавном користимо биолошке, односно ДНК анализе. Проблем је то што биолошки материјал подлијеже пропадању, па са њим на лицу мјеста треба прецизно руковати. Ако од тог материјала хоћете добар резултат, он мора бити прикупљан, пакован, транспортован и чуван на тачно прописан начин. Мала грешка и биолошки материјал ће бити неупотребљив. С друге стране, кад се на лицу мјеста нађе чаура и стручњаци је ставе у папирну кесу, а затим убаце у неку фиоку, она ће остати увијек иста, ништа јој се неће десити.

_

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.