Зашто је незадовољан србачки пољопривредник Данко Ђук

За закуп општини даје 30 хиљада марака годишње, а од наредне године остаће без земљишта, јер је отишло у концесију... Нада се да опет неће морати у најам, као што је као дијете почео

СРБAЦ - Напредни пољопривредни произвођач Данко Ђукић, из србачког села Срђевићи, поред својих десет, већ пет година обрађује и 150 хектара државног земљишта, које је некада припадало бившем Пољопривредном добру "Мотајица". Годишње је општини на име закупа редовно плаћао 30 хиљада марака. Ове године закуп није уплатио, јер парцеле које је обрађивао, како му рекоше у општини, иду на концесију. Тако ће земљиште које му се налази, тако рећи, пред кућним прагом, обрађивати још увијек непознати концесионар. Међутим, он је јесенас обавио зимско орање и на том земљишту, за које је припремио сав репродукциони материјал - сјеме, вјештачко ђубриво и заштитна средства за прољећну сјетву - за који дан ће засијати сојом и кукурузом. - У томе ме неће спријечити нико. Спреман сам да дам живот! A догодине, видјећемо - истиче озлојеђени Ђукић. Он и двадесетак великих произвођача, чланова Земљорадничке задруге "Ситнеши", преко задруге су конкурисали за добијање концесија. Задруга није ушла ни у шири избор у Министарству пољопривреде, па су тако и они остали без земље. Ђукић је недавно регистровао домаћинство као пољопривредно газдинство, како би могао користити "Бималов" кредит за сјетву соје. Засијаће овом уљарицом 50 хектара. - Само механизација и пољопривредна опрема, по процјени стручне комисије, вриједи 500 хиљада марака, а 700 хиљада марака кућа, млин, сушара и други објекти. У стању сам да обрађујем и 400 хектара властитом механизацијом, али сам мислио да остане оно што сам већ обрађивао, нека и други добију нешто у концесије или закуп - рекао је Данко. Он замјери и локалној заједници што се на вријеме није укључила у овај процес и заштитила своје произвођаче. Јер, каже, 25 одсто државног земљишта, које остаје за закуп на подручју општине, готово да и није за обраду. Углавном је ријеч о запуштеном, закоровљеном земљишту, под растињем или у ситним и забаченим парцелама. Оно што вриједи, велике комплексе, добили су концесионари из других општина, па и они који се до сада нису бавили пољопривредном производњом. - Искључиво се бавим пољопривредом. Од ње живим ја, моја супруга Мира, син Живко, снаха Далиборка, унуци Данијел (8) и Далибор (3). Усвојио сам 1993. двоје ратне сирочади, Бојану и Бојана Бојановића, који су остали без родитеља. Живе са нама, као равноправни чланови породице и иду у Трговачку школу у Српцу. Њима у Прњавору правим кућу са пословним простором, како би имали свој дом и посао када заврше школу - каже Данко, који се истиче и племенитошћу. Највише је допринио акцији да се изгради кућа солидарности за шесточлану сиромашну породицу Здравке Мркозић, из Доњих Срђевића. Помагао је током рата и послије њега. Поправљао сеоске путеве, помагао сиромашнима да скину љетину... - И, ето, како ми се враћа. Морам признати да сам разочаран. Уколико останем без земље, моја механизација ће бити мртви капитал, а ја и син ћемо остати без посла, можда постати и социјални случајеви. Јер, осим обраде земље, другог посла немамо, нити знамо - рекао је Ђукић, који је све улагао у унапређење и осавремењавање производње. Нада се да опет неће морати у најам, као што је као дијете почео, а након тога све стекао мукотрпним радом и одрицањем. С. КЕСЕР УГОВОРИ Посао око додјеле државног земљишта у концесије на подручју општине Србац још није завршен. У општини има око 3,5 хиљаде државног земљишта, од чега је 2.835 хектара намијењено за концесије, а остало иде у закуп. У првој фази, без знања локалне заједнице, по расписаном конкурсу за ово земљиште конкурисало је 13 правних субјеката. Након проведене процедуре, Комисија за концесије утврдила је да услове испуњава 11 заинтересованих. У прошлој години уговоре су потписала два концесионара, а остали су у процедури.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.