Зашто храна не прати пад цијене горива

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Према најновијем извјештају Свјетске банке, предвиђа се глобални пад цијена робе за 12 одсто у 2025. години.

Како се наводи у извјештају, ово је узроковано споријим економским растом и понудом нафте.

- Очекује се да ће цијене енергената пасти за 17 одсто, а цијене хране за седам одсто, што ће умањити притисак на домаћинства, али отежати положај земаља извозница. Иако би оваква кретања могла помоћи у обуздавању инфлације, потреба је да земље у развоју ојачају фискалну политику, инвестиције и трговину - истиче се у извјештају.

Када је у питању БиХ, економски раст вођен повећаном потрошњом и инвестицијама у претходној години досегнуо је стопу од 2,6 одсто.

Према пројекцијама, раст би требало да досегне стопу од 2,7 одсто у овој години.

Свјетска банка за БиХ препоручује прелазак с модела раста заснованог на потрошњи на раст вођен извозом, као и отварање нових радних мјеста те привлачење инвестиција.

- Преквалификација радника за "зелена" радна мјеста поспјешила би продуктивност и економски раст. У вријеме глобалне неизвјесности, БиХ треба да убрза реформе које омогућавају отварање радних мјеста, привлачење инвестиција и јачање економске отпорности - истакао је Кристофер Шелдон из Свјетске банке.

Оно што је занимљиво јесте да су цијене нафте у посљедњих мјесец-два драстично пале и у БиХ.

Ипак, цијене хране стагнирају или се повећавају.

Драган Глигорић, професор на Економском факултету Универзитета у Бањалуци, рекао је за "Независне новине" да смо увозно зависна земља, тако да и поред домаће производње храну набављамо из иностранства.

- Логично је да би требало слиједити тренд који постоји у свијету, да цијене хране, уз одређена одступања, прате свјетске трендове. Пад цијена нафте је свакако посљедица слабијих прогноза економског раста. Очекује се успоравање економске активности и у складу с тим пад цијена нафте и пад агрегатне тражње које доприноси паду цијена. Нафта је роба која детерминише у великој мјери трошкове производње осталих добара. Пад цијена се може очекивати и код нас. Ипак, не треба да будемо срећни због околности због којих цијене падају. Дакле, кад год цијене падају због успоравања економских активности у свијету, то није позитиван тренд - рекао је Глигорић.

Додао је да је економско правило да су цијене флексибилне на више, а ригидне на ниже.

- Када се деси неки фактор због којег цијене било којег добра треба да расту, цијене се брзо усклађују. А када се десе околности због којих цијене треба да падају, обично се то рефлектује у нижем проценту и дужем периоду. Тешко да можемо да очекујемо да ће цијене бити као прије неколико година, али исто тако да ће се брзо ускладити уколико дође до пада цијена - објаснио је Глигорић.

Економиста Игор Гавран каже да, иако су дугорочне прогнозе ове врсте врло упитне јер 2025. ће вјероватно бити нестабилна и пуно тога се може промијенити, за БиХ је ипак најважније оно што се дешава на домаћем тржишту.

 -Најбољи примјер је управо веза између цијена горива и свега осталог на тржишту, гдје се раст цијена горива увијек користи као изговор за поскупљења робе и услуга, а са друге стане, појефтињење горива је ријетко, чак најчешће никада повод за појефтињење робе и услуга. Зашто је то тако? Јер нема притиска ни власти ни потрошача и трговци комотно одржавају и даље повећавају нереално високе цијене с мало или нимало разлога. Због тога је мало наде да најављени пад свјетских цијена може довести до пада цијена у БиХ - истакао је Гавран.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.