Гламочки кромпир све ближе европским трпезама

ГЛАМОЧ - Веће повјерење потрошача, који купују квалитетан плод произведен на домаћем терену, највећи је бенефит заштите географског поријекла гламочког кромпира и дао је вјетар у леђа проширењу производње и продаје.

Гламочки кромпир заштиту географског поријекла добио је прошле године, када је под овом културом било око 58 хектара, док је ове посијан на 69 хектара те произвођачи очекују око 2.000 тона приноса.

Предсједник Управног одбора Удружења "Гламочки кромпир" Синиша Шолак за "Глас Српске" каже да је тај кромпир бренд сам по себи те да су правним процедурама заштитили његово име, што је утицало на проширење производње, а самим тим и веће приносе.

- Сада смо власници тог назива, што нам је омогућило да га пласирамо као препознатљив производ са гарантованим квалитетом који потврђују и лабораторијски налази - рекао је Шолак.

Истакао је да је брендирање покренуло бројне процесе, од правне заштите и жига до унутрашње организације и контроле квалитета.
Паралелно су, како је објаснио Шолак, рађене анализе сорти, уведен визуелни дизајн и "кју ар" кодови на амбалажи, преко којих купци могу добити податке о поријеклу, парцели и особинама кромпира.

- Купци су спремни да плате вишу цијену, јер знају да добијају квалитетан производ. Иако је ријеч о количинама значајним за локални оквир, гламочки кромпир већ припрема терен за ширење на европско тржиште, након уписа на листу ЕУ ознака - појаснио је Шолак.

Према његовим ријечима, заштита географског поријекла значајно је олакшала продају произвођачима, а у плану су и нови пројекти који ће гламочки кромпир додатно позиционирати.

- Унапређење садног материјала у сарадњи са Институтом за генетичке ресурсе Републике Српске, увођење софтвера за праћење површина сателитских података, као и мобилно возило за анализу земљишта, само су неки од пројеката које планирамо за будућност - истакао је Шолак и додао да Удружење има 44 члана.

Указао је и на то да има сазнања од представника трговинских ланаца да се на тржишту појављује кромпир који није гламочки, али да тако је представљен.

Дугогодишњи произвођач гламочког кромпира, али и других култура Илија Радоја истакао је да је у протеклих годину дана о овом производу на тржишту створена позитивна слика и повећано повјерење купаца, чиме је значајно унапријеђена продаја.

- Пољопривредном производњом се бавим скоро 15 година, имам два хектара под кромпиром те око три хектара јечма и хектар пшенице - појаснио је Радоја.

Истакао је да је најбитније да купац буде упознат са чињеницом да је кромпир са ових простора и да је ријеч о квалитетном производу.

Према његовим ријечима, глодари највише уништавају сјеме, а на његовој парцели недавно је рађен експеримент с циљем смањења утицаја глодара.

- Мишеви и волухарице најчешће уништавају плод и сјеме, а желимо да све буде природно, да не прскамо никаквим средствима и суплементима. То смо покушали постићи експериментом постављајући платформе за птице грабљивице, што је уродило плодом те је глодара знатно мање - појаснио је Радоја и додао да су људи скептични према новим методама, али се нада да ће увидјети побољшање. 

ЗЕМЉИШТЕ

Гламочки кромпир сије се на специфичној надморској висини између 880 и 920 метара, а на квалитет утиче клима, као и кречњачко подручје, састав земљишта и разни природни фактори, као и непостојање загађивача. Управо ти фактори, уз брендирање и организован наступ произвођача учинили су да овај производ постане једно од најпрепознатљивијих имена домаће пољопривреде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.