Зафрановић: Усташка кошуља је зло, а не можеш са злом да живиш

Дјеци, жртвама Јасеновца и козарске трагедије, посвећен је нови играни филм „Дјеца Козаре“, на којем је редитељ Лордан Зафрановић радио више од четрдесет година. Гостујући у емисији „Око“ на РТС, Зафрановић је поручио да филм није настао само као прича о прошлости, већ као упозорење да се зло не понови.

„Јасеновац ме је шокирао, стидио сам се што сам човјек“

Зафрановић је испричао да је први пут у Јасеновац дошао случајно, снимајући документарни филм у близини некадашњег логора.

-  Дошао сам до тог логора и ушли смо у те просторе и доживјели смо заиста ужас, један шок који једноставно није ми излазио седам-осам дана. Често кажем да екипа у комбију која се враћала у Загреб пјевала оперске арије да би избацили из себе тај ужас. Једноставно, било је неподношљиво да би, за мене је било неподношљиво да сам човјек јер то су људи направили. Једноставно се, ја сам се особно засрамио. И онда је наравно дошло до одлуке да, како већ познајем филм, имам све алате да радим шта хоћу, мислио сам да треба да се филм бави тим, тим злом, да га анализира и да направи филм о томе. Тако смо дошли до „Окупације у 26 слика“, „Вечерњих звона до“, до „Пада Италије“ и још неких- рекао је Зафрановић за РТС.

Управо тај сусрет са Јасеновцем, додао је, био је пресудан да започне дугогодишњи рад на филму који анализира природу зла.

Филм настајао више од 40 година

Редитељ је открио да је сценарио за „Дјецу Козаре“ почео да развија још крајем осамдесетих година са Арсеном Диклићем, али је рат прекинуо читав пројекат.

Направио је одмах документарни филм о Јасеновцу, „Крв и пепео Јасеновца“.

- И то је на неки начин била основа која, за овај филм који страшно дуго траје – казао је Зафрановић. 

Послије деценија чекања, филм је коначно завршен, а паралелно је настала и телевизијска серија од седам епизода, за коју Зафрановић сматра да још темељније приказује трагедију јасеновачких жртава.

„Млади не знају шта је био Јасеновац“

На питање ли мисли да ова опасност Јасеновца, да је то савремено одговорио је - апсолутно да.

- Ти млади људи који дижу руку у знак усташког поздрава, тих пет стотина колико их је било на Томпсоновом концерту, да немају појма шта је Јасеновац. И немају појма шта је тај поздрав и шта је иза тог поздрава настајало. Немају појма. Ако ја нисам, а ко ја нисам знао до, до тридесете године шта, шта је, док нисам се сусрео са, са логором - рекао је Зафрановић.

„Најгоре би било да филм буде прећутан“

Редитељ истиче да не очекује да ће филм сви прихватити, али сматра да је најважније да покрене разговор.

-Најгоре би било да филм буде прећутан. Боље је да изазове расправу, критике и полемике него да се о њему уопште не говори - поручио је Зафрановић.

Филм као упозорење

Према његовим ријечима, „Дјеца Козаре“ нису само историјски филм, већ упозорење да се мржња и идеологије које су довеле до злочина не смију поновити.

- Не могу клекнути пред тај јасеновачки споменик и тражити опрост, него могу само с алатима које ја знам, а то је филм, могу на један начин да скинем ту усташку кошуљу са себе. То је све што ја могу направити. Јер та усташка кошуља је зло. Не можеш са злом да живиш - закључио је Зафрановић.

Не иде никако ни корак направити, додаје, док се то једноставно не скине.

-  Нема компромиса с тиме, јер то ће се онда, то су страхови да се то не понови. Човјек је човјек. Он има све елементе зла у себи, и ако га испровоцираш, ако му намјестиш неку добит, идеологију која му одговара, он ће да крене. А ако направиш закон по којем он може да убије колико хоће без санкција, он ће да крене, без икаквих проблема – истакао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.