Zafranović: Ustaška košulja je zlo, a ne možeš sa zlom da živiš

Djeci, žrtvama Jasenovca i kozarske tragedije, posvećen je novi igrani film „Djeca Kozare“, na kojem je reditelj Lordan Zafranović radio više od četrdeset godina. Gostujući u emisiji „Oko“ na RTS, Zafranović je poručio da film nije nastao samo kao priča o prošlosti, već kao upozorenje da se zlo ne ponovi.

„Jasenovac me je šokirao, stidio sam se što sam čovjek“

Zafranović je ispričao da je prvi put u Jasenovac došao slučajno, snimajući dokumentarni film u blizini nekadašnjeg logora.

-  Došao sam do tog logora i ušli smo u te prostore i doživjeli smo zaista užas, jedan šok koji jednostavno nije mi izlazio sedam-osam dana. Često kažem da ekipa u kombiju koja se vraćala u Zagreb pjevala operske arije da bi izbacili iz sebe taj užas. Jednostavno, bilo je nepodnošljivo da bi, za mene je bilo nepodnošljivo da sam čovjek jer to su ljudi napravili. Jednostavno se, ja sam se osobno zasramio. I onda je naravno došlo do odluke da, kako već poznajem film, imam sve alate da radim šta hoću, mislio sam da treba da se film bavi tim, tim zlom, da ga analizira i da napravi film o tome. Tako smo došli do „Okupacije u 26 slika“, „Večernjih zvona do“, do „Pada Italije“ i još nekih- rekao je Zafranović za RTS.

Upravo taj susret sa Jasenovcem, dodao je, bio je presudan da započne dugogodišnji rad na filmu koji analizira prirodu zla.

Film nastajao više od 40 godina

Reditelj je otkrio da je scenario za „Djecu Kozare“ počeo da razvija još krajem osamdesetih godina sa Arsenom Diklićem, ali je rat prekinuo čitav projekat.

Napravio je odmah dokumentarni film o Jasenovcu, „Krv i pepeo Jasenovca“.

- I to je na neki način bila osnova koja, za ovaj film koji strašno dugo traje – kazao je Zafranović. 

Poslije decenija čekanja, film je konačno završen, a paralelno je nastala i televizijska serija od sedam epizoda, za koju Zafranović smatra da još temeljnije prikazuje tragediju jasenovačkih žrtava.

„Mladi ne znaju šta je bio Jasenovac“

Na pitanje li misli da ova opasnost Jasenovca, da je to savremeno odgovorio je - apsolutno da.

- Ti mladi ljudi koji dižu ruku u znak ustaškog pozdrava, tih pet stotina koliko ih je bilo na Tompsonovom koncertu, da nemaju pojma šta je Jasenovac. I nemaju pojma šta je taj pozdrav i šta je iza tog pozdrava nastajalo. Nemaju pojma. Ako ja nisam, a ko ja nisam znao do, do tridesete godine šta, šta je, dok nisam se susreo sa, sa logorom - rekao je Zafranović.

„Najgore bi bilo da film bude prećutan“

Reditelj ističe da ne očekuje da će film svi prihvatiti, ali smatra da je najvažnije da pokrene razgovor.

-Najgore bi bilo da film bude prećutan. Bolje je da izazove raspravu, kritike i polemike nego da se o njemu uopšte ne govori - poručio je Zafranović.

Film kao upozorenje

Prema njegovim riječima, „Djeca Kozare“ nisu samo istorijski film, već upozorenje da se mržnja i ideologije koje su dovele do zločina ne smiju ponoviti.

- Ne mogu kleknuti pred taj jasenovački spomenik i tražiti oprost, nego mogu samo s alatima koje ja znam, a to je film, mogu na jedan način da skinem tu ustašku košulju sa sebe. To je sve što ja mogu napraviti. Jer ta ustaška košulja je zlo. Ne možeš sa zlom da živiš - zaključio je Zafranović.

Ne ide nikako ni korak napraviti, dodaje, dok se to jednostavno ne skine.

-  Nema kompromisa s time, jer to će se onda, to su strahovi da se to ne ponovi. Čovjek je čovjek. On ima sve elemente zla u sebi, i ako ga isprovociraš, ako mu namjestiš neku dobit, ideologiju koja mu odgovara, on će da krene. A ako napraviš zakon po kojem on može da ubije koliko hoće bez sankcija, on će da krene, bez ikakvih problema – istakao je on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.