За кров над главом продаћу и бубрег

ЛAКТAШИ - За пристојан живот и кров над главом свог сина од четири године и кћерке која има тек десет мјесеци учинио бих све, па чак и продао бубрег, што ми се сада чини као једини излаз из ове тешке материјалне ситуације и многобројних проблема.

Овако започиње своју причу за "Глас Српске" Драшко Јевђић из мјеста Кољани код Лакташа који је у једним дневним новинама у Српској ових дана дао несвакидашњи оглас - да продаје бубрег због рјешавања стамбеног питања.

- Никада нисам тражио милостињу и нисам бјежао од рада. Aли, судбина и живот често многима нису наклоњени. Са својом четворочланом породицом живим од неколико стотина марака мјесечно, у кући без воде, купатила, са двије мале собе… и колико год се трудио, не могу да им приуштим и обезбиједим боље - казао је Јевђић.

Он додаје да је прије неколико мјесеци почео да ради у једној фирми, гдје није пријављен, па тако нема ни здравствено осигурање. То му додатно отежава живот јер, каже, мала дјеца често морају код љекара, гдје се све услуге и лијекови плаћају.

- Схватио сам да је ово једино рјешење. Тако бих себе и своје најближе ријешио мука. Први пут оглас да продајем бубрег дао сам прије два мјесеца. Од тада сам имао један позив, у којем су нудили 20.000 марака. Нису ми се учинили као озбиљни ти људи, тако да сам одустао - казао је Јевђић и додао да ће сада тражити око 50.000 марака, јер му је толико минимално потребно да изгради кућу.

Можда је некима смијешно, а другима страшно ово што радим, прича Јевђић, али нико не разумије туђу муку док се у њој не нађе.

- За моју одлуку зна само моја породица и неколико пријатеља. Покушали су неки и да ме одговоре, али остајем при својој одлуци. Aко бих добио права на неки стамбени кредит, да могу да саградим кућу, одустао бих, али то је немогућа мисија и моја жеља, која ће се тешко остварити - додао је Јевђић.

Један од најближих комшија породице Јевђић, Растко Веселић, каже да су Драшко и његова супруга поштени људи, али да их је немаштина удаљила од осталих сусједа.

- Рођени смо у истом крају, али нисмо више блиски. Срамота ме да кажем, али тешко ми је и отићи код њих, јер је у кући двоје мале дјеце која заслужују бољи живот, а не могу да им помогнем - додао је Веселић.

Орден за храброст

Драшко Јевђић рођен је 1966. године у Кољанима код Лакташа, али је послије завршене средње школе отишао да живи у Загребу. Када је почео рат, вратио се у Српску и отишао у рат.

- Био сам на фронту 4,5 година, гдје сам рањен. Сада сам инвалид десете категорије и примам 25 марака мјесечне накнаде. За храброст на првим линијама добио сам орден - казао је Јевђић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.