За капиталне инвестиције у образовању само ситниш

БАЊАЛУКА - Издаци за формално образовање у Републици Српској у прошлој години износили су близу 700 милиона марака, од којих је већина отишла на материјалне трошкове, бруто плате и издвајања попут стипендија и накнаде превоза, док се свега један одсто наведене суме односио на капитална издвајања.

Показују то подаци Републичког завода за статистику обједињени у документу “Финансијска статистика образовања”, гдје се наводи да су укупни издаци за формално образовање према сврси потрошње, који обухватају суму јавних те приватних издатака, као и средства из иностранства за образовне установе и издатке домаћинстава за одређене робе и услуге изван образовних установа у 2023. години, износили 688,8 милиона марака. Статистичари су израчунали да се од тог износа 99 одсто односило на текуће издатке.

Подаци показују да је највише новца, скоро 337 милиона марака, отишло на основно образовање, за високо образовање потрошено је скоро 159 милиона, док је за средње образовање издвојено око 133 милиона КМ. За предшколско васпитање и образовање потрошено је нешто више од 60 милиона марака.

Када је ријеч о капиталним издацима, гледајући утрошене суме, највише новца “вртјело се” у високом образовању, нешто више од три милиона марака, а најмање у области основног образовања, гдје је на капиталне инвестиције отишло нешто више од милион марака.

Статистика показује да су само јавни издаци за формално образовање у Српској лани износили око 617 милиона марака што је 3,8 одсто бруто домаћег производа (БДП). Примјера ради, лани је издвајање за образовање у Србији износило око 3,5 одсто БДП-а, док је просјечно издвајање у земљама ЕУ око пет одсто БДП-а.

За економисте, рачуница је потпуно јасна, земље које су највише улагале у образовање данас су свјетски гиганти када је ријеч о привреди и економији.

- Оно што се код нас води као издвајање за образовање је у ствари само издвајање за плате и трошкове рада образовних установа. Неопходно је стимулисати младе да буду најбољи, да добију стипендије, да их сачувамо да остану у земљи. Много је школа без ђака и смјерова на факултетима без студената и ту се у ствари финансирају професори на рачун финансирања образовања. На неким смјеровима на факултетима има више професора него студената - рекао је за “Глас” економиста Зоран Павловић, нагласивши да без стварног улагања у образовање нема ни економског просперитета.

Предсједник Актива директора основних школа на подручју Лакташа, Српца, Градишке и Прњавора Радослав Савановић рекао је да је евидентно да су издвајања за капитална улагања скромна.

- Многе школе у Српској су старије од 30 година, неопходно је реновирање, поправка система за гријање, многи имају потешкоће због старих и закрпљених котлова. Конкретно, када је ријеч о лакташким школама немамо неких проблема, а и доста текућих питања рјешавамо у сарадњи са градском управом. Прошле године смо правили двије учионице за продужени боравак, све је град финансирао - истакао је Савановић.

Да је за капитална улагања потребно више новца сагласна је и предсједница Актива директора средњих школа регије Приједор Дражена Мршић.

- Ресорно министарство има слуха када нам је потребан новац за неке велике пројекте. Што се тиче приједорских школа све функционишу нормално и уклапају се у буџете које имају на располагању - казала је Мршићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.