Врхунска шљивовица остала без купаца

УГЉЕВИК - Због отежаног извоза и мале откупне цијене воћа већина овогодишњег рода, нарочито шљиве, завршило је у ракији па су процјене да је у подмајевичком крају ове јесени произведено на десетине хиљада литара ракије за коју је тешко наћи тржиште.

Иако је овај регион познат по квалитетној шљиви, односно добрим условима за производњу квалитетне ракије и препеченице, неорганизовани и недовољно обучени воћари не могу бити конкурентни. Њихово лутање од традиције до савременог начина производње ракије не може им обезбиједити тржиште, односно профит.

Професор на Пољопривредном факултету у Београду Нинослав Никичевић магистрирао је и докторирао на производњи шљивовице и каже да Србија и Српска могу постати гиганти по квалитету производње воћних ракија.

Нигдје у свијету, тврди он, нема тако квалитетне воћне ракије као на овим балканским просторима.

- Наша шљивовица је уз француски коњак и шкотски виски најсавршеније алкохолно пиће, а ови предели Балкана, где су Србија и Српска, савршени су за производњу квалитетне шљиве, шљивовице и шљивове препеченице - каже Никићевић, који је 28 година члан међународних комисија за оцјену квалитета алкохолних пића, а последњих десет година предсједник Комисије за Србију.

Златко Тешић, апсолвент на Пољопривредном факултету, смјер воћарство, наставио је али и осавременио породичну традицију узгоја воћа и печења воћних ракија. Он тврди да тако треба да раде сви па тек онда да удружени у задруге освајају тржиште економски развијених земаља.

На породичном имању у угљевичком селу Коренита овог љета имао је 40 тона воћа, од чега највише шљиве, затим јабуке, кајсије и купине. Оно што није продао завршило је у ракији и он не крије рецепт за добру ракију.

- Да би се произвела квалитетна ракија треба знати да овај дестилат има три фракције које треба одвојити. Прва ракија из казана садржи метил алкохол, средња ракија, које има највише и најквалитетнија је, и на крају патока, која ракију чини киселом. Прва и трећа фракција кваре квалитет - појаснио је Тешић и додао да људи највише гријеше јер не одвајају ракију у те три фракције.

Мајевичка шљива и ракија биле су прије сто година бренд који је преко луке у Брчком ишао за Aустроугарску. Да би се ствари поставиле, односно вратиле на своје мјесто, потребно је да се општина, како каже овај агроном, озбиљније укључи.

- Добро је што је општина Угљевик подијелила саднице и што стимулише воћарску производњу, али ако хоће развијен воћарски крај, треба да оформи стручну службу како би овај крај кренуо ка масовној и квалитетној производњи воћа. Овако стимулације добијају сви како озбиљни воћари тако и они који се воћарством баве из хобија па добијемо засаде у којима се не примјењују агротехничке мјере и тако постају опасност по сусједне воћњаке - каже Тешић.

Складиштење

Што се тиче складиштења, Тешић каже да је довољно шљивовицу држати у дрвеним бурадима годину до сљедећег печења како би добила жућкасту боју, а затим се преспе у стаклену амбалажу која је најбоља и најсигурнија за складиштење.

- Потребно је код воћара пробудити свијест о производњи добре ракије. Када је произведемо, треба да се удружимо у задруге и наш производ рекламирамо на тржишту како бисмо повратили бренд који је имала шљива и ракија са ових простора - појаснио је Тешић.       

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.