Врбасом крстарили симболи Бањалуке

БAЊAЛУКA - У ревијалном дајакашком ултрамаратону јуче је учествовало 18 храбрих Бањалучана, који су на тропским врелинама ријеком Врбас возили дајаке нешто више од шест часова у једном правцу.

Да им није било нимало лако, потврђује и чињеница да је дужина ултрамаратона у само једном правцу износила 16 километара. Из Дајак клуба кренули су у осам часова ујутро, а на крајње одредиште - кањон Тијесно, одгурујући чамац дугачком мотком о дно ријеке, стигли су око пола три поподне.

Предсједник Дајак клуба, који је био организатор маратона, Aндреј Замоло, послије доласка у кањон Тијесно каже да се није пуно уморио.

- Ишли смо с том намјером да у чамцу буде више људи како би се мијењали у вожњи. Ја сам цијелу ову дионицу возио сам и шест и по сати у једном правцу сам возио без одмора. Није ми било тешко јер дајак возим годинама - рекао је Замоло.

Он је истакао да је циљ маратона да што више учесника дође до крајњег циља.

- Због тога смо и одредили неки средњи темпо вожње и помагали онима који су мање искусни и слабији возачи. Такође је био циљ и промовисање дајак чамца, који је један од симбола Бањалуке - рекао је Замоло и додао да је учествовало осам дајака, што је до сада најбројнији маратон.

За разлику од Замола, који је са лакоћом возио дајак, Дарко Шипц каже да је њему било напорно управљати овим чамцем јер није баш у кондицији.

- Мијењао сам се братом Марком, који је био са мном у чамцу. Нисам могао баш цијели пут да возим. Марко је чак успио да упеца и рибу док се у чамцу одмарао од вожње - објашњавао је Шипц.

Он је додао да, ипак, ништа није толико тешко када се ради нешто што се воли.

- Ми ово обожавамо и живимо за овакве тренутке у Бањалуци. Веома је занимљиво и једна велика авантура - истакао је Шипц.

Да је занимљиво слаже се и учесник Aрмин Изић, који први пут вози дајак у овом маратону.

- Било је неколико тешких брзака које смо морали да савладамо, а најтеже од свега ми је пала ова висока температура, али поред свега, ово је нешто веома атрактивно и занимљиво - истакао је Изић и додао да ће у повратку возећи низводно бити много лакше.

У кањону Тијесно одморили су пола сата и кренули назад према Дајак клубу у насељу Борик, још 16 километара вожње назад.

Вожња дајака

- Да би се савладале неке основе вожње дајак чамца, потребно је од два до седам дана, али само они који имају иза себе године искуства могу да побиједе овакве брзаке кроз које смо ми управо прошли. Дајак се вози тако што се дугачком мотком чамац одгурује о дно ријеке - објаснио је Замоло.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.