Vrbasom krstarili simboli Banjaluke

BANjALUKA - U revijalnom dajakaškom ultramaratonu juče je učestvovalo 18 hrabrih Banjalučana, koji su na tropskim vrelinama rijekom Vrbas vozili dajake nešto više od šest časova u jednom pravcu.

Da im nije bilo nimalo lako, potvrđuje i činjenica da je dužina ultramaratona u samo jednom pravcu iznosila 16 kilometara. Iz Dajak kluba krenuli su u osam časova ujutro, a na krajnje odredište - kanjon Tijesno, odgurujući čamac dugačkom motkom o dno rijeke, stigli su oko pola tri popodne.

Predsjednik Dajak kluba, koji je bio organizator maratona, Andrej Zamolo, poslije dolaska u kanjon Tijesno kaže da se nije puno umorio.

- Išli smo s tom namjerom da u čamcu bude više ljudi kako bi se mijenjali u vožnji. Ja sam cijelu ovu dionicu vozio sam i šest i po sati u jednom pravcu sam vozio bez odmora. Nije mi bilo teško jer dajak vozim godinama - rekao je Zamolo.

On je istakao da je cilj maratona da što više učesnika dođe do krajnjeg cilja.

- Zbog toga smo i odredili neki srednji tempo vožnje i pomagali onima koji su manje iskusni i slabiji vozači. Takođe je bio cilj i promovisanje dajak čamca, koji je jedan od simbola Banjaluke - rekao je Zamolo i dodao da je učestvovalo osam dajaka, što je do sada najbrojniji maraton.

Za razliku od Zamola, koji je sa lakoćom vozio dajak, Darko Šipc kaže da je njemu bilo naporno upravljati ovim čamcem jer nije baš u kondiciji.

- Mijenjao sam se bratom Markom, koji je bio sa mnom u čamcu. Nisam mogao baš cijeli put da vozim. Marko je čak uspio da upeca i ribu dok se u čamcu odmarao od vožnje - objašnjavao je Šipc.

On je dodao da, ipak, ništa nije toliko teško kada se radi nešto što se voli.

- Mi ovo obožavamo i živimo za ovakve trenutke u Banjaluci. Veoma je zanimljivo i jedna velika avantura - istakao je Šipc.

Da je zanimljivo slaže se i učesnik Armin Izić, koji prvi put vozi dajak u ovom maratonu.

- Bilo je nekoliko teških brzaka koje smo morali da savladamo, a najteže od svega mi je pala ova visoka temperatura, ali pored svega, ovo je nešto veoma atraktivno i zanimljivo - istakao je Izić i dodao da će u povratku vozeći nizvodno biti mnogo lakše.

U kanjonu Tijesno odmorili su pola sata i krenuli nazad prema Dajak klubu u naselju Borik, još 16 kilometara vožnje nazad.

Vožnja dajaka

- Da bi se savladale neke osnove vožnje dajak čamca, potrebno je od dva do sedam dana, ali samo oni koji imaju iza sebe godine iskustva mogu da pobijede ovakve brzake kroz koje smo mi upravo prošli. Dajak se vozi tako što se dugačkom motkom čamac odguruje o dno rijeke - objasnio je Zamolo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.