Вољом побиједио животне недаће

РОГAТИЦA - Остоја Ћаћић из Рогатице који је прије 48 година остао без вида осим што без пратиоца одлази у трговину, општину, пошту... успјешно обавља сеоске и друге послове, као и многи други вриједни домаћини.

Тако Остоја без икаквих потешкоћа сакупља сијено, цијепа дрва, носи малтер, блокове...

Каже да живи као да није остао без вида, једино не може да вози аутомобил и да ради моторном пилом и сличним машинама.

- Чини се да када човјек нешто изгуби, мора нешто и да добије. Мени су веома развијена чула слуха и додира, тако да готово све могу сам. Важна је и воља јер њоме човјек може све да побиједи - рекао је Ћаћић.

Каже да је без вида остао када је имао само пет и по година, а свему је крива дјечија радозналост.

- Десило се то за мене кобног 11. априла давне 1961. У трњу недалеко од наше куће у селу Солаковићи нашао сам неки предмет. Не слутећи шта ми се спрема у мојим рукама нашао се и неки чекић. Било је довољно да и мојом дјечачком снагом ударим по том загонетном предмету и десило се најгоре. Одјекнула је експлозија - присјетио се Остоја.

Касније су му рекли да је то била мина од које је задобио тешке повреде по глави.

- Тешко повријеђеног моји су ме довезли до Рогатице, а одатле на Очну клинику у Сарајево. Чувени професор Чавка већ на првом прегледу рекао је да ћу доживотно остати слијеп. И није погријешио. Зарасле су повреде по глави, али за моје очи није било спаса. У тами живим ево већ 48 година. Навикао сам се и то ми и не пада толико тешко - истакао је Остоја.

Он је додао да га живот у мраку и неимаштина нису обесхрабрили.

- Живим са мајком Радојком и братом Драгољубом. Захваљујући мојој породици успјешно сам се носио са својом судбином. Иако смо подстанари трудимо се да створимо свој кров над главом. Купили смо неку стару кућу у Рогатици, коју ћемо адаптирати када прикупимо новац - рекао је Остоја.

Телефониста

- Тешко ми је једино што сам у Заводу за слијепа и слабовида лица у сарајевском Неђарићима завршио осмогодишњу школу и 1978. стекао квалификацију телефонисте а никад нисам добио посао. Током 1985. био сам надомак радног мјеста у рогатичком "Aлпу". Нисам га добио само неразумијевањем тадашњег директора Чеде Нинковића. Никад му то нећу опростити - рекао је Остоја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.