Voljom pobijedio životne nedaće

ROGATICA - Ostoja Ćaćić iz Rogatice koji je prije 48 godina ostao bez vida osim što bez pratioca odlazi u trgovinu, opštinu, poštu... uspješno obavlja seoske i druge poslove, kao i mnogi drugi vrijedni domaćini.

Tako Ostoja bez ikakvih poteškoća sakuplja sijeno, cijepa drva, nosi malter, blokove...

Kaže da živi kao da nije ostao bez vida, jedino ne može da vozi automobil i da radi motornom pilom i sličnim mašinama.

- Čini se da kada čovjek nešto izgubi, mora nešto i da dobije. Meni su veoma razvijena čula sluha i dodira, tako da gotovo sve mogu sam. Važna je i volja jer njome čovjek može sve da pobijedi - rekao je Ćaćić.

Kaže da je bez vida ostao kada je imao samo pet i po godina, a svemu je kriva dječija radoznalost.

- Desilo se to za mene kobnog 11. aprila davne 1961. U trnju nedaleko od naše kuće u selu Solakovići našao sam neki predmet. Ne sluteći šta mi se sprema u mojim rukama našao se i neki čekić. Bilo je dovoljno da i mojom dječačkom snagom udarim po tom zagonetnom predmetu i desilo se najgore. Odjeknula je eksplozija - prisjetio se Ostoja.

Kasnije su mu rekli da je to bila mina od koje je zadobio teške povrede po glavi.

- Teško povrijeđenog moji su me dovezli do Rogatice, a odatle na Očnu kliniku u Sarajevo. Čuveni profesor Čavka već na prvom pregledu rekao je da ću doživotno ostati slijep. I nije pogriješio. Zarasle su povrede po glavi, ali za moje oči nije bilo spasa. U tami živim evo već 48 godina. Navikao sam se i to mi i ne pada toliko teško - istakao je Ostoja.

On je dodao da ga život u mraku i neimaština nisu obeshrabrili.

- Živim sa majkom Radojkom i bratom Dragoljubom. Zahvaljujući mojoj porodici uspješno sam se nosio sa svojom sudbinom. Iako smo podstanari trudimo se da stvorimo svoj krov nad glavom. Kupili smo neku staru kuću u Rogatici, koju ćemo adaptirati kada prikupimo novac - rekao je Ostoja.

Telefonista

- Teško mi je jedino što sam u Zavodu za slijepa i slabovida lica u sarajevskom Neđarićima završio osmogodišnju školu i 1978. stekao kvalifikaciju telefoniste a nikad nisam dobio posao. Tokom 1985. bio sam nadomak radnog mjesta u rogatičkom "Alpu". Nisam ga dobio samo nerazumijevanjem tadašnjeg direktora Čede Ninkovića. Nikad mu to neću oprostiti - rekao je Ostoja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.