Воља за животом јача од трагедије

ФОЧA - Иако га судбина није мазила Петар Елез из Миљевине, један је од најбољих ученика фочанске Гимназије и омиљен је међу друговима и наставницима. Ускоро ће напунити 17 година, а рођендан ће прославити скромно, са баком Илинком са којом живи у насељу Пођеђе.

Свако јутро овај скромни, узорни младић устаје у шест сати, пјешачи петнаестак минута до аутобуске станице, а онда путује у Фочу гдје похађа други разред Гимназије.

- Студираћу, то је сигурно, а сањам да једног дана постанем инжењер електротехнике. Надам се да ће ми се посрећити као што ми се посрећило и 1992. године када сам прстом судбине преживио злочин - рекао је Петар.

Он каже да је имао само три мјесеца кад су му муслимански војници, 7. септембра 1992. године убили родитеље - мајку Наду и оца Жељка.

Бака Илинка каже да никада неће моћи да заборави трагедију која јој се десила, али је Петар њена највећа утјеха.

 - У рату су ми направили дубоку рану на срцу, а Перица је сваким даном лијечи и замлађује. Поносна сам што сам га васпитала и захваљујем Богу што је тако - каже Илинка.

Она је додала да су непријатељи напали село Пољице, гдје су се затекли сви укућани.

- Када су запуцали, увила сам Петра у деку и са снахом Надом истрчала напоље. Српске куће су горјеле. Снаха Нада се међутим, поново вратила у кућу. Заборавила је дјечију флашицу са млијеком. Убили су је на кућном прагу - присјетила се Илинка.

Сада је Петар бакина "десна рука". Нацијепа јој дрва и подсјећа је кад треба да попије који лијек. Она му је замијенила родитеље.

- Са радошћу гледам како Петар данас расте, али ме хвата страх за његову будућност јер немамо ријешено стамбено питање - додаје бака Илинка Елез.

Донација

За грађевинске радове на кући Елеза, из Борачке организације Фоча донирали су грађевински материјал у вриједности пет хиљада марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.