Вођевић: Слава општине и Дан мркоњићке бригаде 2. aвгуста

Глас Српске 23.07.2026 17:33

Фото: Вођевић: Слава општине и Дан мркоњићке бригаде 2. aвгуста

МРКОЊИЋ ГРАД - У Мркоњић Граду ће 2. августа бити прослављена слава општине Свети пророк Илија и Дан 11. мркоњићке лаке пјешадијске бригаде, а потом ће спремно дочекати 4. август када ће обиљежити Дан сјећања на страдале и прогнане у хрватској акцији "Олуја" 1995. године.

Начелник општине Драган Вођевић подсјетио је да је Мркоњић Град 10. октобра 1995. године очишћен од Срба, који су се тек послије потписивања Дејтона 1996. године поново вратили на своја огњишта.

Вођевић је подсјетио на чињеницу да је у Мркоњић Граду по повратку становништва из избјеглиштва у фебруру 1996. године пронађена једна од највећих масовних гробница у Републици Српској из које је ексхумирано 181 тијело.

"Још толико тијела и остатака тијела пронађено је широм општине, тако да тренутно располажемо са бројем од 363 или 364 страдале особе", изјавио је Вођевић Срни.

Вођевић је нагласио да се никада не смије заборавити историја и прошлост, те да из њих треба учити, али да се мора и треба радити на развоју ове локалне заједнице.

Указао је да је у Мркоњић Граду у протекле три деценије много урађено уз помоћ влада Србије и Републике Српске и да је то становништву омогућило нормалан живот.

Програм обиљежавања 2. августа почеће у 9.30 часова литургијом у Храму Светог Саве у Мркоњић Граду, након чега је предвиђено полагање вијенаца код спомен-обиљежја масовне гробнице на градском гробљу и код централног спомен-обиљежја на Тргу српске војске.

На Тргу краља Петра Првог Карађорђевића у 20.45 часова биће уприличен славски обред, након чега је планиран музички програм.

Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Према подацима Веритаса, током "Олуја" је протјерано више од 220.000 Срба, а на евиденцији су имена 1.903 погинулих и несталих Срба из акције и послије ње, од којих су 1.247 цивили или 66 одсто, а око три четвртине били су старији од 60 година.