Воденица меље пуном паром

ПРИЈЕДОР - Иако се у пекарама може купити хљеб какав год пожелите, све више Приједорчана се окреће здравој исхрани, па брашно набављају у воденици.

Ово је рекао Лазар Радочај, из Љескара, селу на пола пута од Приједора према Љубији, власник једне од најстаријих и можда посљедњих воденица у овом крају.

Воденица је стара скоро осам деценија и већ је три генерације у власништву породице Радочај. Случајни пролазник који сврати може помислити и да је напуштена, али би се убрзо појавио неко од Радочаја да самеље жито на старински начин на воденичком камену или да понуди ражено, интегрално или кукурузно брашно.

- Некада су на подручју од Љубије до Брезичана биле 23 воденице, а данас је у животу само ова наша. Нема више ко да гради нове воденице, а старе су пропале, људи одселили у град. Прва воденица на овом мјесту изграђена је давне 1936. године. Сачувана је традиција наше породице јер су све нестале, али се наша никада није угасила - каже Лазар Радочај додајући да му је "десна рука" његов брат Митар.

- Наиђу људи јер је воденица на згодном мјесту поред пута, самељу жито и продуже даље или купе већ готово брашно. Однедавно све више свраћају да би мљели жито за хељдино брашно. Никада се неће моћи поредити квалитет нашег брашна са оним које настаје у електричним млиновима - рекао је Митар.

Цијене

Лазар тврди да је битно споро мљети жито, зато је ово брашно изузетног квалитета. Цијене су, како каже, приступачне, тако је за килограм кукурузног и интегралног брашна потребно издвојити двије марке, а ражено кошта три марке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.