Вода однијела све гријехе

Приједор/Бијељина - Роми широм Српске, без обзира на то којој религији припадају, данас су прославили Ђурђевдан, а неки од њих су обавили и обредно ђурђевданско купање у ријеци, којим се, по вјеровању овог народа, сапиру гријеси.

У Приједору су на традиционални уранак и купање у ријеци дошли колоном аута, окићених зеленилом и цвијећем, а десетак најхрабријих Рома запливало је у води чија је температура била око 15 степени Целзијуса.

Предсједник Удружења Рома Приједор Рамо Салешевић рекао је да се приједорски Роми о Ђурђевдану купају на ушћу ријеке Гомјенице у ријеку Сану.

- Бацамо вијенац од цвијећа у воду да са себе скинемо гријехе које смо учинили од прошлог Ђурђевдана - казао је Салешевић.

Са својим суграђанима ромске националности у Сани је и ове године запливао и руководилац Филијале Завода за запошљавање РС Приједор Здравко Сувајац који је рекао да поштује ромску традицију.

У ромском насељу, у приједорској Рудничкој улици, на Ђурђевдан је посебно весело јер се за заједничком празничном трпезом, на којој су обавезни јагње и прасе са ражња, окупе становници овог насеља и славе до касно у ноћ.

И ромска дјеца у Бијељини јуче су традиционално обиљежила долазак прољећа бацајући у ријеку вјенчиће од врбовог прућа. Пратили су их трубачи који су свирали пјесму "Ђурђевдан", или "Ерделези" на ромском језику.

Већина ромских дјевојчица и дјечака пожељела је да заврши школу и да им се очеви врате из иностранства гдје већ дуго "привремено раде".

Бројни православци јуче су прославили Ђурђевдан, а интересантне и лијепе ђурђевданске обреде, који вуку коријене из паганских времена, имају и поткозарски Срби.

У неким поткозарским селима мјештани се окупљају око воденица на омају.  У воду захваћену под воденичким точком стављају пољско цвијеће и њоме се умивају на Ђурђевдан. Обичај је да се окупљени око сеоске воденице пршћу водом и жаре копривом ради доброг здравља.

Жито

Поткозарски Срби од љескових грана праве крстове које бацају у воду заједно са вијенцима исплетеним од врбових грана.

Култна традиција је и да љескове крстове забадају у поља како би жито добро родило, док се буковим или грабовим гранама ките куће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.