Влада Српске гарантује за 1,316 милијарди кредита

БАЊАЛУКА - Влада Републике Српске је са крајем марта ове године гарантовала отплату кредита у износу од 1,316 милијарди КМ, што представља 6,6 одсто процијењеног бруто домаћег производа (БДП), а економисти упозоравају да би дио тих обавеза, у случају активирања гаранција, могао пасти на терет републичког буџета.

Како је наведено у Документу оквирног буџета Републике Српске за период 2027-2029. године, највећи дио изложености, односно 1,082 милијарди КМ, везан је за гаранције издате за задужења јавних предузећа. Од тог износа 650 милиона КМ односи се на спољно, а 432,7 милиона на унутрашње задужење.

На гаранције за унутрашња задужења фондова социјалне сигурности односи се 160,4 милиона КМ, док је 56 милиона КМ везано за јавне здравствене установе и друге јавне институције. Јединицама локалне самоуправе гарантовано је 8,5 милиона КМ за унутрашња задужења, а додатних 8,8 милиона КМ за спољно задужење Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске.

Стање дуга по задужењима за која је Српска издала гаранције на крају марта износило је 828,5 милиона КМ, док је изложеност локалних заједница по њиховим гаранцијама била 36,6 милиона КМ.

СМАЊИВАЊЕ

Према пројекцијама Министарства финансија, изложеност Српске по издатим гаранцијама требало би да се смањује са 1,155 милијарди КМ у овој години на 956,4 милиона у идућој, те 800,7 милиона у 2028. и 662,3 милиона КМ у 2029. години.

Економиста Зоран Павловић, међутим, сматра да су те пројекције преоптимистичне и упозорава да постоји реалан ризик да дио обавеза падне на терет буџета, посебно имајући у виду да се највећи дио гаранција односи на јавна предузећа.

- Ако говоримо о више од милијарду марака задужења јавних предузећа, веома сам скептичан да те гаранције неће бити активиране. Многа јавна предузећа нису у стању да остварују позитивне резултате и добит на основу којих би измиривала преузете обавезе - рекао је Павловић за "Глас".

Он је оцијенио да би јавност морала имати прецизнији увид у то коме су гаранције издате и у којим износима, јер би се тек поређењем тих података са пословањем предузећа могло реално процијенити колики је ризик за буџет.

- Било би добро да имамо листу предузећа и износе гаранција које су повукла, а не само збирне податке. Ако узмемо њихове прошлогодишње билансе и овогодишња задужења по основу гаранција, врло је једноставно утврдити шта је реално могуће вратити, а шта није - истакао је Павловић.

Према његовим ријечима, пројекције о смањењу изложености не могу се правити без озбиљног сагледавања резултата из претходних година и ширих економских кретања.

- Ако желите да правите пројекцију за наредни период, морате узети посљедњих пет година и видјети шта се дешавало, а затим додати сложеност привредне ситуације у свијету и окружењу. Не знам на основу чега је изведен оптимизам да ће се изложеност смањивати - навео је Павловић.

ДОДАТНИ ПРИТИСАК

Упозорио је да би активирање гаранција значило додатни притисак на буџет, јер би средства морала бити усмјерена на измиривање обавеза које су направили други корисници.

- У већини случајева то буџет покрива, а то значи оптерећење буџета за износе који би могли бити намијењени другим потребама, односно социјалној заштити, ратним војним инвалидима, дјеци и другим категоријама. Ако се буџет оптерети исплатама по основу гаранција, он више није у могућности да у планираном обиму реализује своје функције и активности - рекао је Павловић.

Посебно је указао на то да се ризик не може посматрати одвојено од нових задуживања.

- Додатно се задужујемо, а када се на то додају гаранције, ситуација постаје веома озбиљна. Питање је колико још буџет може да поднесе такав терет - рекао је Павловић.

Он је додао да је проблем још већи уколико се новац обезбијеђен задуживањем не користи за инвестиције, нова радна мјеста и стварање вриједности, већ за покривање текућих обавеза.

- Без нових пројеката, новог запошљавања и нових привредних активности нема будућности. Ако се новац троши само зато што у неком фонду нема довољно средстава, онда се не ствара нова вриједност, већ се проблем само помјера у будућност - упозорио је Павловић.

ПРЕПОРУКА

Зоран Павловић сматра да би Министарство финансија требало да објављује детаљнији преглед издатих и активираних гаранција по годинама и корисницима како би јавност могла јасније да процијени стварни ризик за буџет.

- Ако бисмо имали податке по годинама и корисницима, онда бисмо могли да кажемо шта је објективно могуће вратити, а шта није. Тада би било много лакше утврдити да ли су процјене Министарства финансија реалне и оправдане - поручио је Павловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.