Vlada Srpske garantuje za 1,316 milijardi kredita

BANjALUKA - Vlada Republike Srpske je sa krajem marta ove godine garantovala otplatu kredita u iznosu od 1,316 milijardi KM, što predstavlja 6,6 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP), a ekonomisti upozoravaju da bi dio tih obaveza, u slučaju aktiviranja garancija, mogao pasti na teret republičkog budžeta.

Kako je navedeno u Dokumentu okvirnog budžeta Republike Srpske za period 2027-2029. godine, najveći dio izloženosti, odnosno 1,082 milijardi KM, vezan je za garancije izdate za zaduženja javnih preduzeća. Od tog iznosa 650 miliona KM odnosi se na spoljno, a 432,7 miliona na unutrašnje zaduženje.

Na garancije za unutrašnja zaduženja fondova socijalne sigurnosti odnosi se 160,4 miliona KM, dok je 56 miliona KM vezano za javne zdravstvene ustanove i druge javne institucije. Jedinicama lokalne samouprave garantovano je 8,5 miliona KM za unutrašnja zaduženja, a dodatnih 8,8 miliona KM za spoljno zaduženje Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske.

Stanje duga po zaduženjima za koja je Srpska izdala garancije na kraju marta iznosilo je 828,5 miliona KM, dok je izloženost lokalnih zajednica po njihovim garancijama bila 36,6 miliona KM.

SMANjIVANjE

Prema projekcijama Ministarstva finansija, izloženost Srpske po izdatim garancijama trebalo bi da se smanjuje sa 1,155 milijardi KM u ovoj godini na 956,4 miliona u idućoj, te 800,7 miliona u 2028. i 662,3 miliona KM u 2029. godini.

Ekonomista Zoran Pavlović, međutim, smatra da su te projekcije preoptimistične i upozorava da postoji realan rizik da dio obaveza padne na teret budžeta, posebno imajući u vidu da se najveći dio garancija odnosi na javna preduzeća.

- Ako govorimo o više od milijardu maraka zaduženja javnih preduzeća, veoma sam skeptičan da te garancije neće biti aktivirane. Mnoga javna preduzeća nisu u stanju da ostvaruju pozitivne rezultate i dobit na osnovu kojih bi izmirivala preuzete obaveze - rekao je Pavlović za "Glas".

On je ocijenio da bi javnost morala imati precizniji uvid u to kome su garancije izdate i u kojim iznosima, jer bi se tek poređenjem tih podataka sa poslovanjem preduzeća moglo realno procijeniti koliki je rizik za budžet.

- Bilo bi dobro da imamo listu preduzeća i iznose garancija koje su povukla, a ne samo zbirne podatke. Ako uzmemo njihove prošlogodišnje bilanse i ovogodišnja zaduženja po osnovu garancija, vrlo je jednostavno utvrditi šta je realno moguće vratiti, a šta nije - istakao je Pavlović.

Prema njegovim riječima, projekcije o smanjenju izloženosti ne mogu se praviti bez ozbiljnog sagledavanja rezultata iz prethodnih godina i širih ekonomskih kretanja.

- Ako želite da pravite projekciju za naredni period, morate uzeti posljednjih pet godina i vidjeti šta se dešavalo, a zatim dodati složenost privredne situacije u svijetu i okruženju. Ne znam na osnovu čega je izveden optimizam da će se izloženost smanjivati - naveo je Pavlović.

DODATNI PRITISAK

Upozorio je da bi aktiviranje garancija značilo dodatni pritisak na budžet, jer bi sredstva morala biti usmjerena na izmirivanje obaveza koje su napravili drugi korisnici.

- U većini slučajeva to budžet pokriva, a to znači opterećenje budžeta za iznose koji bi mogli biti namijenjeni drugim potrebama, odnosno socijalnoj zaštiti, ratnim vojnim invalidima, djeci i drugim kategorijama. Ako se budžet optereti isplatama po osnovu garancija, on više nije u mogućnosti da u planiranom obimu realizuje svoje funkcije i aktivnosti - rekao je Pavlović.

Posebno je ukazao na to da se rizik ne može posmatrati odvojeno od novih zaduživanja.

- Dodatno se zadužujemo, a kada se na to dodaju garancije, situacija postaje veoma ozbiljna. Pitanje je koliko još budžet može da podnese takav teret - rekao je Pavlović.

On je dodao da je problem još veći ukoliko se novac obezbijeđen zaduživanjem ne koristi za investicije, nova radna mjesta i stvaranje vrijednosti, već za pokrivanje tekućih obaveza.

- Bez novih projekata, novog zapošljavanja i novih privrednih aktivnosti nema budućnosti. Ako se novac troši samo zato što u nekom fondu nema dovoljno sredstava, onda se ne stvara nova vrijednost, već se problem samo pomjera u budućnost - upozorio je Pavlović.

PREPORUKA

Zoran Pavlović smatra da bi Ministarstvo finansija trebalo da objavljuje detaljniji pregled izdatih i aktiviranih garancija po godinama i korisnicima kako bi javnost mogla jasnije da procijeni stvarni rizik za budžet.

- Ako bismo imali podatke po godinama i korisnicima, onda bismo mogli da kažemo šta je objektivno moguće vratiti, a šta nije. Tada bi bilo mnogo lakše utvrditi da li su procjene Ministarstva finansija realne i opravdane - poručio je Pavlović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.